Kampanja "Ko je gazda Srbije?"

Delta Maxi. C Market. Delta Motors. Jugohemija. Delta Sport. Accessorize. Delta City. Banca Intesa. Delta Generali. 18 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Poslovne zgrade čija se površine meri u stotinama hiljada kvadratnih metara. Kompanija koja je najveći uvoznik i čiji promet godišnje prelazi više od polovine budžeta Republike Srbije.

Da li znate ko je vlasnik svega toga?

Miroslav Mišković? Pogrešili ste.

Vlasnik svega navedenog i još mnogo čega drugog je kiparska offshore kompanija Hemslade Trading Limited (Avenye Court 41, Nikozija, Kipar).

Srpska javnost nema apsolutno nikakav uvid u poslovanje i vlasničku strukturu ove kompanije.

Delta Holding i njegove članice postali su apsolutni gospodari privrednog prostora Srbije, što je potpuno nedopustivo za bilo koju kompaniju, a pogotovo za neku čiji se sav prihod na kraju sliva van zemlje na račune jedne offshore kompanije.

Pokret Solidarnost od Vlade Republike Srbije zahteva da od Vlade Republike Kipar zatraži i domaćoj javnosti predstavi podatke o vlasničkoj strukturi i poslovanju offshore kompanije Hemslade Trading Limited u poslednjih 15 godina. 

Ukoliko se nastavi sa organizovanim skrivanjem podatka ko je pravi gospodar Srbije, Pokret Solidarnost zahteva da Republika Srbija nacionalizuje sve privredne subjekte koji su u našoj zemlji u vlasništvu offshore kompanije Hemslade Trading Limited, podeli ih na niz manjih kompanija koje će podsticati, a ne gušiti konkurenciju, i akcije novonastalih preduzeća podeli svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Pokret Solidarnost insistira na razotkrivanju političke pozadine projekta Hemslade Trading Limited, potencijalnih malverzacija u poslovanju srpskih kompanija u vlasništvu te offshore kompanije, istraživanje uticaja na političke faktore, monopolskog poslovanja, pranja novca, veštačko kreiranje spoljnotrgovinskog deficita naše zemlje i sistematskog uništavanja proizvodnje u Srbiji.

Pridružite se na Facebooku kampanji "Ko je gazda Srbije?":

http://www.facebook.com/group.php?gid=66235506757&ref=nf

Ko izda pizda

Kako to mi ljudi tumačimo viziju?

U ime Isusa Hrista, 16. februara 1600. katolička crkva je pogubila Đordana Bruna spaljivanjem na lomači. Svašta mu se stavljalo na teret, ali najgore od svega je bilo to što je uporno tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obrnuto. Taj grešnik je onima koji su mu izrekli presudu rekao: "Sa većim strahom vi meni izričete presudu, nego što je ja primam.“ Šta god mu to značilo... Sve je to, naravno, urađeno po malo osavremenjenoj viziji Isusa Hrista. Najbitnije je bilo da stoji Isusova slika na tom suđenju. Takođe, krst se ljubio svaka dva minuta.

E sad taj Isus... Tvrde ljudi da je rekao "ne čini ono što ne želiš da drugi tebi čini" i sada je meni neka dilema: da li mu je važnije da nose njegovu sliku ili da ne čine drugima ono što ne žele da njima bude činjeno?

Šta bi Isus rekao Đordanu Brunu? "Pokaj se, Bruno, ne čini mi to? Priznaj da je naša crkva jedina ispravna i da se Sunce oko Zemlje okreće?" Mislim, naravno da postoje oni skeptici koji tvrde da bi Isus rekao nešto tipa: "Priznaj, Bruno, da sam pokušavao da očistim svet baš od ovakvih kretena koji te danas na lomaču stavljaju?“

Nakon višegodišnje hajke, 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Srbije konačno je smaknut dr Zoran Đinđić, profesor filozofije. Svašta je tvrdio, svašta mu se na teret stavljalo, ali najgore od svega što je uradio bilo je to što je oformio specijalni sud i tužilaštvo za organizovani kriminal. Ima onih koji tvrde da je on to uradio zato što je želeo da se zaustavi taj užas koji je razarao Srbiju godinama, ali je mnogo logičnije objašnjenje da je taj profesor filozofije sa nepismenim dilerom droge imao dil da nekako zajebu celu Srbiju i naprave taj sud, optuže dilera droge i tako nešto svašta da urade,  nisam ni sam baš siguran, ali mi to sve nekako zvuci logično.

E sad, dragi čitaoče, ja imam jedan problem i moram da te pitam nešto.

 

Šta bi, recimo, ti čitaoče rekao kada bi ti se na grobu slikali ljudi koji su te ubijali za života rečima i klevetama? Znao bi da si ih pobedio tako mrtav, dok se oni živi u koaliciji sećaju kako si "veliki čovek bio"? Šta bi rekao kada bi tvoju viziju svojatao i prilagođavao svom malom, ali izuzetno sujetnom, intelektu onaj koji će na grob dovesti tvoje ubice iz koalicije zvane "ni Kosovo, ni Evropa" - iste one koji su te godinama proganjali zato što si govorio istinu, one koji su po ramenu tapšali pomenute dilere što su povukli okidač i šampanjac otvarali na dan tvog ubistva. Da li bi ti puno značilo kada bi ti se i na taj način osvetio onaj čiju sujetu za života nisi mogao da obuzdaš, jer je znao da je manji od tebe?

Priznaj, dragi čitaoče, da bi najviše voleo da se šetaš sa onima oni koji su pristali da skupljaju mrvice sa stola tvojih ubica i njihovih koalicionih partnera? Sigurno bi voleo da okače tog važnog dana tvoju sliku umesto svoje na Facebook profilu?

 

Ima li šta lepše, dragi čitaoče, od toga kada bi znao da se svi oni sete tebe i toga kako si pokušavao Srbiju da očistiš upravo od takvih kao što su oni?

Vladajuća klika rasipa našu budućnost

Milan Kamponeski više puta je javno iznosio svoje mišljenje o Srbiji. Kada govori o svojoj državi naglašava da Srbija ima svoju istoriju koja je imala i dobre i loše strane. U srpskoj istoriji postoje ljudi kao što su Dositej Obradović, Nikola Tesla, Ilija Kolarac, Mihajlo Pupin, Laza Paču, Stevan Sinđelić, Vuk Karadžić, kao i Đorđe Vajfert i Arčibald Rajs. Međutim, tu su i Puniša Račić, Ratko Mladić, Slobodan Milošević... Niko nema razloga da se stidi toga što je Srbin, niti bilo ko sme svoju sudbinu da stavi ispred kolektivne, ali istovremeno niko nema prava da svojata srpstvo isključujući one koji vole ovu zemlju i istoriju. Niko nema pravo da se odriče Srbije, ali niko nema prava ni da veliča kriminal i nasilje kao vrednosti koje mi poštujemo. To obe "suprotstavljene strane" našeg društva moraju da shvate. I upravo ovaj njegov stav bio je jedan od povoda za ovaj intervju.

Koji su najveći izazovi sa kojima se Srbija sada suočava?

Ekonomske krize svetskog kalibra na kraju uvek izbace na površinu i sva nerešena nacionalna pitanja. Ako se samo malo osvrnemo na period posle Velike depresije početkom 30-ih godina 20. veka biće jasno koliko je važno biti izuzetno ozbiljan i odgovoran u ovakvim situacijama, jer se ekonomski problemi, kao od šale, pretvaraju u političke.

Mislite da će kriza prouzrokovati socijalne nemire?

Između ostalog mislim i na to. Ali pitanje statuta Vojvodine, koje bi trebalo da bude normalna tema, u trenucima ekonomske krize stvara nervozu i tenzije. Za loš tajming i još lošiji način otvaranja ovog, inače gotovo rutinskog pitanja, odgovorna je kako vlast tako i opozicija: prvi bi na lažnom liberalizmu, a drugi na podsticanju neosnovanih strahova da eksploatišu pitanje autonomije Vojvodine.

Ali to je već dugo tema u Srbiji?

Naravno, sve važne teme u Srbiji su probile i zakonske, i sve druge rokove. Ali u trenutku kada je Svetska ekonomska kriza na pragu našeg društva, ta tema postaje tempirana bomba. Nemaština će svakako pokrenuti pitanje "zašto neki mogu, a mi ne"".

Dakle vi ste protiv ovog predloga statuta Vojvodine?

Ne. Mi se zalažemo za decentralizaciju i regionalizaciju, ali ne tako što dupliramo birokratiju i stvaramo novu centralnu vlast u Novom Sadu, kako bi stranački lideri mogli da zadovolje svoje kadrove. Za poreskog obveznika iz Subotice je svejedno da li se njegove pare slivaju u Beograd ili Novi Sad: one ne ostaju u Subotici. Jako je važno da se decentralizacijom niko ne oseti ugrožen. Ni građani Priboja, ni Subotice, Apatina, Kraljeva...

Pokrajinski status Vojvodine je definisan Ustavom. Vi ste protiv Ustava?

Generalno gledano ovaj Ustav je jako loš. Ako samo dve godine nakon što ga je doneo sam predsednik flagrantno krši Ustav, preuzimajući na sebe vođenje ekonomske i unutrašnje politike, na šta po Ustavu nema pravo, postaje jasno da je ovaj Ustav kao i većina drugih zakona potpuno neprimenjiv u praksi.

Neki kažu da su postupci Borisa Tadića, kao predsednika vladajuće stranke, ustavno opravdani?

To nije tačno. Oni nisu u skladu sa Ustavom. Kakav odnos Tadić i Cvetković imaju kao članovi DS-a je njihova lična i stvar njihove stranke, ali kao nosioci najviših državnih funkcija moraju  poštovati ustav koji su sami napisali. Zamislite da vi ne poštujete zakon i Ustav. Onda ne morate plaćati porez ili kartu u prevozu. Dokle bi nas dovelo da se svi ponašamo kao državni vrh? Raspao bi se sistem? Ili grešim?

Kakve to veze ima sa Vojvodinom?

Sve metode koje je koristio Milošević se ponovo vraćaju u upotrebu sa strane vladajuće većine. Nesposobnost da zauzdaju parlament rešavaju ukidanjem TV prenosa. Krši se Ustav, Tadić realno sprovodi diktaturu, opozicija se krivi za sve kao da opozicija vodi državu. A konkretno taj haos u parlamentu je posledica Tadićeve negativne selekcije, jer je očigledo da gospođa Kolundžija nema snage da vodi parlamentarnu većinu. Na vestima možete gledati uglavnom pozitivne stvari. Tipa Milorad Čavić promovisao novu "Ford Fiestu", ili Tadić poklonio Sarajevu 20,000 kubika gasa. One negativne stvari se provlače onako samo usput i sve "idu pored vode". To su Miloševićeve metode. Dovoljno je da SPC pokrene temu Statuta Vojvodine i eto nas na pragu 90-ih.

Situaciji na Balkanu tokom 90-ih je i međunarodna zajednica dosta "kumovala"?

Slažem se da je međunarodna zajednica imala veliku ulogu i odgovornost za tu situaciju, ali stvari ne možemo posmatrati crno i belo. Kao što je u Srbiji postojao glas protiv takve politike tako je i u svetu postojalo glasova koji su bili za drugačija rešenja. Milošević je u startu imao podršku međunarodne zajednice, ali kako je vreme prolazilo svojim postupcima je sve više išao na ruku upravo onima u svetu koji su želeli da Srbija nestane.

Kada smo već kod epiloga 90-ih, da li mislite da je moguće vratiti Kosovo u granice Srbije?

Vaše pitanje daje pola odgovora na uporno insistiranje da je Kosovo Srbija. Milošević je za jedan vrlo dugi period 1999. predao Kosovo u ruke prvo NATO, a zatim i kosovskim albancima. "Vraćanje Kosova" je apstrakcija naših političara, jer mi imamo mnogo ozbiljniji problem od nezavisnosti Kosova.

Koji problem?

Albanski lideri na Kosovu su nezavisno Kosovo stvarali krvavim novcem kriminalne albanske dijaspore. To je problem broj jedan sa Kosovom i to ne samo za Srbiju i region, već i za celu Evropu. Ja sam već govorio o tome da je ubijeno devet svedoka saradnika u procesu protiv Haradinaja pred Haškim tribunalom. Ima li jasnijeg signala da je Kosovo na dnu lestvice vladavine zakona u svetu? Evropska administracija je očigledno pred tim problemom nemoćna, a to je opet posledica prejakog uticaja albanskog podzemlja u samoj Evropi. Nama je hitno potreban državni zaokret po pitanju rešavanja problema Kosova.

U kom smislu?

Radi naše, ali i bezbednosti regiona mi moramo kao glavnu temu postaviti pitanje bezbednosti na Balkanu. Zajedničku borbu protiv organizovanog kriminala, trgovinu drogom, oružjem, ljudima. Kao i stanje ljudskih prava. Ne može se više o Kosovu govoriti kao o "kolevci srpskog naroda" jer to očigledno za međunarodnu zajednicu nije tema. Ali daleko od toga da treba da kažemo Kosovo je nezavisno i hajde da se sada družimo. Postoje ozbiljni problemi koji se moraju rešavati.

Onda od politike "i Kosovo i Evropa" nema ništa?

Apsolutno. Ali ne samo da imamo problem što je Kosovo već deset godina faktički nezavisno od Beograda, već imamo problem i sa evropskim integracijama. Mi ne možemo da odmrznemo primenu SSP-a jer Holandija traži Ratka Mladića, možete logično da pretpostavite kakav će stav imati pojedinačne države EU po pitanju srpskog priznavanja nezavisnosti Kosova kao uslova za ulazak u EU. Sa druge strane da budemo objektivni Zapadni Balkan u EU može samo u paketu. Nikome iz Evrope nije do toga da rešava naše otvorene nacionalne, pogranične i druge probleme koje bi mi pojedinačno doneli u zajednicu.

I šta je rešenje?

Regionalna saradnja, sami moramo da rešimo sve te probleme. Mi moramo da postanemo poželjan partner bilo kome u svetu sami po sebi, a ne tako što ćemo da čekamo da nam kažu "kako da budemo normalni". Sa druge strane, niz mera u regionu počev od dosledne primene CEFTA, zajedničke strategije u borbi protiv organizovanog kriminala, pa do usklađene monetarne politike promovišu interese Srbije, stabilizujući, istovremeno, region.

A kako će na tu regionalnu saradnju uticati nadolazeća svetska ekonomska kriza?

Prvo da se vratimo na svetsku ekonomsku krizu u globalu. Kao prvo ova kriza ima mnogo dublje aspekte od problema koji su stvorile banke sa svojom nerealnom kreditnom politikom. Izlaz iz svetske ekonomske krize se može tražiti samo u spuštanju standarda građana u zapadnom delu sveta.

U kom smislu?

Globalizacija je između ostalog donela potrebu da se ujednače prihodi građana sa zapadne strane planete koji su bili u proseku oko 2,000 evra mesečno i onih sa istočne strane, odnosno Kine i Indije, koji su u proseku oko 20 evra mesečno. Dok se to ne približi dovoljno, realno se kriza neće zaustaviti. A u međuvremenu velike zemlje kao Sjedinjene države rešavaju manjak potražnje finansijskim paketima kojima posredno otkupljuju višak dobara koji se nagomilao i time pokušavaju da ujednače tržište. Mi nemamo tu mogućnost niti se nalazimo u toj situaciji, ali to ne znači da ćemo se mi provući bez krize, čak naprotiv.

Vlada je donela paket ekonomskih mera, zar ne?

Paket ekonomskih mera vladinog tima je najblaže rečeno neozbiljan, jer je naša situacija mnogo dramatičnija od one koju pretpostavlja taj paket mera. Taj paket mera samo produžava agoniju u nadi da će se uskoro svet oporaviti pa će i nas povući sa sobom. Mi samo ove godine imamo potrebu za više od milijardu evra koje nemamo odakle da nađemo. I najverovatnije ćemo kao rešenje prodati neku kompaniju koja dosta vredi za male pare, jer je takvo vreme i realno je da će to što nama "gori pod nogama" neko jako dobro iskoristiti.

Mislite prodaće Telekom?

Naravno. A po meni to ne sme nikako da se dozvoli.

Zašto?

Zato što se tako ništa ne rešava. Zato što je to, kao što sam ranije pomenuo samo produžavaje agonije. Ova vlada nije donela nijednu meru, osim onih koje je uslovio MMF, da se ozbiljno suoči sa krizom. Oni nisu ljudi koji se informišu iz medija koje sami uređuju.

Šta time hoćete da kažete?

Hoću da kaćem da su oni izuzetno svesni kolike su razmere ove krize i koliko će ona trajati, i da rasprodajom ono malo imovine što nam je ostalo neće ništa pozitivno postići, čak naprotiv rasipaju našu budućnost jer nemaju hrabrosti i obraza da izađu pred narod i kažu istinu.

Kakvu istinu?

Istinu da onaj svet i standard kojem mi težimo više nije u ponudi. Da naša tranzicija ne završava u liberalnom kapitalizmu, već u nekom novom poretku koji još nema pravo ime. Mi ga zovemo globalizacija. To znači - i o tome sam govorio - da svet mora da približi svoj standard. Odnosno da ga ujednači. A polovinu sveta čine Kinezi i Indijci koji u proseku rade za 20 evra mesečno. Mi ćemo kao društvo sa time morati da se suočimo ma koliko god naši političari i biznismeni zabijali glavu u pesak pred tom činjenicom.

Šta je rešenje?

Rešenje je jako kompleksno i ja svakako ne mogu da ga dam u jednoj rečenici. Rešenje podrazumeva potpuno drugačiji pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Da ne govorim o penzionisanju. U ovom trenutku se penzije skoro 60 odsto finansiraju od poreza koji bi mogao ostati u rukama preduzetnika da se pokreće dalje proizvodnja.

Autor intervjua: Jelena Tinska

Izvor: Tabloid, broj 175, 05. mart 2009.

Današnji utisci

Na pešačkoj stazi mog psa i mene zamalo je pregazio vozač bele Opel Corse. Imao je krst okačen o retrovizor. "Ne damo Kosovo" - pomislih na brzaka. To što su pešačku stazu pretvorili u autostradu, objasnio sam sebi kratko sa "jači tlači". 

Ušao sam u Miškovićevu radnju Maxi (jedinu u krugu od dva kilometra), kupio svoje omiljene kifle za 55 dinara (prošlog ponedeljka su bile 41 dinar), a usput uzeo i španski paradajz, tursku zelenu salatu i holandsku papriku. Šta ima da idemo u EU kada već imamo njihovo povrće ovde.

Dok sam čekao autobus, pored mene je u automobilu prošla Suzana Grubješić, predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije. Pušila je cigaretu i tresla pepeo kroz prozor automobila na ulicu. "Čuvam Srbiju, čuvaj je i ti" - tvrdi neko iz vladajuće koalicije. Važno je ipak usvojiti te evropske vrednosti.

U banci su mi objasnili da to što mi je njihov bankomat "pojeo" 100 evra nije njihova greška. Mogu opušteno da sačekam nedelju-dve, kada prave presek, pa će vratiti novac na moj račun u banci. Možda. Dobro je, Laza mi je objasnio da je to kod nas normalno. On je pre pola godine čekao mesec dana da mu vrate 2,000 evra koji su se tako "zagubili". Mesec dana + kamata + troškovi transakcije + tužba + novac koji mi je bio potreban tog trenutka = "bela šengen lista do kraja 2008." ili "200,000 novih radnih mesta u 2009. godini".

Gledao sam guvernera Jelašića na RTS-u. Po ko zna koji put je pohvalio naš bankarski sistem. Kaže čovek da ćemo u martu od MMF-a tražiti sve ukupno tri milijarde dolara, pa dodaje da nam ni to nije dovoljno. Po sadašnjem rejtingu u toj instutuciji, Srbija ne može da povuče više od dve milijarde evra. "Hajde da iskoristimo ovo krizu da profitiramo kao država" - reče Đelić tamo nekog dana pre par meseci.

Na kraju sam skočio na Facebook profil mog drugara Bisketa čisto da vidim da li je rekao danas neku novu istinu koja će me svojim beskrajnim cinizmom oraspoložiti. Naravno, to je kao i uvek siguran potez za osmeh. Njegov status je glasio: "Da li se ovaj narod nekada zapita da li je nešto potrebno članovima vlade, narodnim poslanicima...? Samo svoje dupe gleda!"