Sve više mi se čini da je cela ova svetska ekonomska kriza smišljena samo da se napakosti demokratskim vlastima u Srbiji. Eto, dva dana nakon što je v.d. premijera Cvetković (leva ruka Borisa Lj. Tadića - leva, jer je desna B. Lj. Tadiću najpotrebnija ujutru kada stane pred ogledalo i izvadi svoj najveći brijač da izbrije svoje lepo lice) održao sastanak sa najvećim srpskim izvoznicima, naš najveći izvoznik US Steel ugasio je i drugu visoku peć. Sigurno je da grupa od 6,000 radnika ove fabrike postaje glavni kandidat za ispunjenje one Cvetkovićeve prognoze da u 2009. možda samo neko neće otići na more.
Pošto ja samo kritikujem, zanima me samo zbog čega je Cvetković uopšte i sazivao taj sastanak, kada odlično zna šta bi trebalo da uradi da srpski izvoznici postanu konkurentni na svetskom tržištu - a to je da pusti dinar na svetsko monetarno tržište. Pojednostavljeno: da obori nerealno visok dinar, da napravi nacionalni konsenzus sa svim bitnim ekonomskim činiocima u društvu da svi ujednačeno podele teret drastičnog spuštanja standarda koje nam sledi. Međutim, kao po običaju, vlast u Srbiji će izneti gomilu nerazumljivih ekonomskih fraza od kojih će nam na kraju biti samo još gore. Naravno, kako kome, pošto politička elita ne odustaje od samoubilačke ekonomske politike koja za cilj ima da Miškovića napravi srpskim Anjelijem. Narod će zauzvrat dobiti dodatne serijale raznih beskrajno umobolnih domaćih televizijskih kreacija. Samo osmeh na lice ljudi, možda neko ne ode na more u 2009. godini, možda za sada samo par hiljada radnika čije firme ne mogu da se nose sa svetskom ekonomskom krizom. Ostali sve kao i uvek, možda malo gore.
Možda.
Malo.
Samo malo.
Gore.
Posts
