Jedna od današnjih sporednih vesti je da će Srbijagas najverovatnije preuzeti fabriku stakla u Paraćinu na osnovu dugovanja koja ta fabrika ima prema njima. Isto se planira i sa Azotarom i još nekim fabrikama.
I sad, mene samo zanima - koja je ekonomska strategija ove države?
Ja razumem i svim srcem podržavam ekonomsku politiku samoupravnog tipa "radio, ne radio, svira ti radio", ali toga u 21. veku nema. Staklara ni privatizovana ne može više da privređuje sa pozitivnim saldom. Ili smanjenje broja radnika, ili bankrot. Ne stečaj, nego BANKROT. To je jedino rešenje.
Ovo je siže mudre proevropske političke priče: čuvaju se radna mesta koja su izgubila svoju svrhu i neophodnost. Navaliće na grbaču svim onim potrošačima preskupog uvoznog gasa u Srbiji još i paraćinsku staklaru, što će prouzrokovati da za dva meseca ponovo raste cena gasa. Tada će još drugih fabrika otići u stečaj zbog toga što ne mogu da plate novu cenu gasa, a država će i dalje da sipa novac od kredita u Srbijagas, umesto da investira u neke strateške i potencijalno profitabilne projekte ili, ako ništa drugo, da ga jednostavno deli građanima po ulici.
Sve se to radi čisto da bi se održao privid privredne produktivnosti. I tako će biti dok konačno ne dođemo u situaciju da prodamo i Srbijagas, dok nas ne stignu sve kamate i rate za kredite. Tada ćemo konačno da stavimo ključ u bravu Srbije i već jednom završimo sa svih onih pola milona Srba koji direktno žive na račun budžeta Srbije. Ako želimo da izađemo iz krize, moramo jednom da krenemo u drugom pravcu. Moramo krenuti u investiranje, ali ne u trgovinske lance i gubitaše, nego u one privredne grane koje će imati perspektivu za deset, petnaest godina.
Nemojte da brkamo solidarnost sa idiotizmom. Mi nemamo priliku da brinemo o radnim mestima koja nemaju funkciju ni sa krizom, ni bez nje, već moramo da radimo na tome da obezbedimo narodu da preživi dok se ne stvore uslovi za nova funkcionalna radna mesta i to je solidarnost. Ne tako što ćemo ih tapšati po ramenima dok oni prave nešto što nam realno nije potrebno.
U tekstu stoji da ćemo tako što držimo fabriku stakla u Paraćinu uštedeti 30-40 miliona evra na konto uvoza stakla. To znači da radnici u staklari neće dobijati platu ili...? Proizvodnja stakla i u Srbiji i u Kini košta, tako da je to opravdanje, najblaže rečeno, idiotsko. Ceo svet ide u pravcu restruktuiranja privrede i traženja novih rešenja, a mi opet izmišljamo naše puteve koji vode u propast. Šta će biti kada prodamo Telekom, EPS i Srbijagas? Odakle ćemo popunjavati te rupe koje pravimo u budžetu?
Suštinski odgovor na pitanje sa početka jeste to da naši političari ne smeju da izađu pred narod Srbije i kažu istinu, jer su upravo oni u proteklih nekoliko godina našu situaciju napravili hiljadu puta jezivijom nego što je ona trebalo da bude.
Srbiji je očajnički potrebna nova politička opcija - poštena i iskrena, sa zdravim razumom ispred svih želja i apstrakcija, da bi mogla da vrati poverenje i nadu da ipak jednom možemo da isplivamo na površinu.
Posts
