Suštinski problem Srbije su ljudi koji je vode

Postoji, sveukupno, nekoliko desetina hiljada ljudi koji razaraju esenciju društva za svoju kratkoročnu korist i ostatak naroda koji je potpuno sluđen i apatičan. Ako posle svakog velikog hapšenja raznoraznih "mafija", Mišković proširi svoju Delta imperiju, koja je cela u vlasništvu kiparske ofšor firme Hemslade Trading Limited, onda je naša dužnost da vidimo o čemu se tu radi

Da li biste predvodili gay paradu u Beogradu?

Prvo pa muško (smeh).

Što tako?

Mislim da je to pitanje za nove proevropske opcije u Srbiji i njihove lidere Nikolića i Vučića. To bi bilo potpuno u skladu sa njihovim novim političkim odelom.

A Vi?

Da li bih predvodio gay paradu?

Da.

Ako bi mi neko od organizatora objasnio šta je cilj i šta očekuju da će sa njom postići verovatno ne bih imao problem da budem na čelu te kolone.

Mislite da LGBT populacija ništa neće postići gay paradom?

Mislim da neće postići ništa pozitivno za svoju ideju, čak, naprotiv, mislim da nema lošijeg trenutka za održavanje gay parade po njih same.

U Srbiji, očigledno, nikada nije trenutak za održavanje takvog događaja?

Srbija kao država i srpsko društvo odavno nije bilo u težoj situaciji. Održavanje gay parade će nepotrebno kanalisati nagomilani bes naroda na pogrešnu stranu. Žao mi je što je tako, ali naše društvo nije spremno za mnogo ozbiljnije stvari od gay parade. Na kraju će se sve to pretvoriti u opštu tuču navijača i policije, i samo ćemo, još jednom, poslati neku pogrešnu sliku o sebi u svet. Mislim da bi bilo lepo da tu situaciju preduprede naše nove evropske političke zvezde iz SNS.

Šta mislite o novom zakonu o informisanju?

Mislite o još jednom obračunu Dinkića sa sopstvenom političkom praksom? Nije ovo prvi put da Dinkić stavlja celu državu u službu svojih ličnih obračuna. Zakon bi bio sramotan za režime u banana državama, a kamoli u zemlji koja pretenduje da bude član EU. Ako se ovaj zakon usvoji mi ćemo doći u situaciju da u eri internet komunikacije država može da zatvara medije. Em što je nedemokratično, em što je paradoksalno.

Šta je to što razlikuje Pokret Solidarnost od drugih aktera na političkoj sceni?

To je trik pitanje, šta god mi rekli naići će na opravdano podozrenje građana Srbije.

Razlikujete li se, onda, uopšte?

Nijedna od političkih partija u Srbiji nema nikakav legitimitet za bilo kakvu podršku građana, jer ne samo da su nas toliko puta prevarili i slagali, nego su svojim delovanjem potpuno ubili veru u našem narodu da ovde ikada može biti bolje.

I?

Pa nema tu i. Pre nekoliko dana mi u afirmativnom smislu prijatelj kaže „jesi li čuo izjavu Aleksandara Vučića od subote?". To je to, kratko pamćenje u narodu koje dozvoljava ljudima kao što je Vučić da nas pravi budalama dve decenije. Vučić se ne bavi politikom od subote, nego poslednjih dvadeset godina, i devetnaest i po od tih dvadeset se zalagao za ratove, Veliku Srbiju, rasulo u kojem živimo i sada odjednom „puj pike ne važi, mi smo se šalili, ipak „Evropa nema alternativu". Ne može to tako, šta je sa invalidima i poginulim ljudima u tim ratovima, šta je sa iseljenima i prognanima. Šta je sa fabrikama koje su stradale u bombardovanju, a danas radnici tih fabrika seku sebi prste, jer nema posla i novca za njih?
Znači, „Solidarnost" je bliža proevropskoj opciji?

To je opet banalizacija. Srbiju su podelili nesposobni političari i njihovi kadrovi za direktore javnih preduzeća. Podelili su nas na evropske i patriotske snage i, pri tom, ni jedni ni drugi nemaju veze sa onime za šta se navodno zalažu, samo im je marketing tako usmeren.

Srbija je toliko van svetskih tokova da nisam siguran da ćemo bez neke radikalne promene, uopšte, opstati kao društvo i narod.

Na šta mislite kada kažete da je Srbija van svetskih tokova?

Mislim na to da se ceo svet promenio, a mi se i dalje delimo na četnike i partizane. U svetu, pravila koja su važila do juče, danas više ne važe. Više vam niko ne može garantovati da znanje koje steknete danas možete sutra upotrebiti tako da sebi njime obezbedite životnu egzistenciju.

Na primer?

Na primer, pre nekoliko meseci sam kupio mobilni telefon, prepaid karticu sa 200 din kredita na njoj i to sve platio 1000 din. Što znači da je neko imao računicu da napravi telefon koji je prešao pola sveta i da ga, posle ko zna koliko ugrađivanja, proda meni za osam evra. Logički zaključak je da je taj telefon neko u Kini napravio za dva evra najviše.

I?

Da vam je to neko rekao pre deset godina smejali biste mu se u lice. A to, ujedno, znači da su izjave našeg državnog vrha da će kineske kompanije preseliti delove proizvodnje u Srbiju vređanje inteligencije građana, osim ako ne očekuju da srpski radnik radi za 10 evra mesečno.

Ali, Dinkić je, nakon dolaska iz Kine, imao predloge vrlo slične onim za koje se Vi zalažete?

Rekoh na početku priče, da postoji suštinska razlika između njihovih priča i dela. Naša elita je postavila takav sistem koji bukvalno razara samu supstancu našeg društva. Sve te njihove priče i velike ideje služe samo da se zamaskira jedna nakaradna grupacija koja pustoši sve pred sobom kao najezda skakavaca.

To tvrde i radikali.

I radikali spadaju u tu grupu skakavaca.

Skakavaca?

Suštinski problem Srbije su ljudi koji je vode. Na svakom rukovodećem mestu u našem društvu mi imamo personu koja je potpuno pogrešna za taj posao, i to ne samo pogrešna nego destruktivna. Oni su „seču grane na kojoj sedimo" doveli do savršenstva i poslednje faze. I kada bi me pitali koji je cilj Pokreta Solidarnost u jednoj rečenici rekao bih da je cilj da im otmemo tu testeru iz ruke pre nego što se svi zajedno ne stropoštamo na zemlju.

Koji to mi"?

„Mi" smo svi oni ljudi koji shvataju da je vreme za radikalne promene, ne samo u parlamentu, vladi i opoziciji, nego u svakom segmentu društva - školstvu, kulturi, nauci, u kućnom savetu i porodici...

Radikalne?

Vreme je definitivno pregazilo „umeren" pristup promenama. Srbija je pred bankrotom države.

A rešenje je...?

Rešenje je mnogo kompleksno, od 2004. na ovamo vlast je bukvalno trošila sve što je naše društvo imalo bez ikakve ideje šta će biti sutra. Sutra je stiglo ovih dana. Srbija u narednom periodu mora da radi na tome da izgradi energetsku nezavisnost, da obezbedi dovoljno hrane i da pokuša da od spoja Koridora 10 i 7 sa Lukom na Dunavu i Aerodromom Beograd napravi centralnu trgovinsku zonu u Evropi, ali, pre svega toga, samozvana elita mora da prestane da rasprodaje državnu imovinu da bi krpili rupe u budžetu, ili da uzimaju kredite, pod izgovorom izgradnje infrastrukture, a opet u cilju krpljenja rupa u budžetu.

I koliko je to „nas i njih"?

U Srbiji postoji, sveukupno, nekoliko desetina hiljada ljudi koji razaraju esenciju društva za svoju kratkoročnu korist i ostatak naroda koji je potpuno sluđen i apatičan, jer je ubeđen da to tako mora da bude.

Na koga mislite kada kažete nekoliko destina hiljada ljudi?

Vrhove političkih partija, tajkune, medijske tajkune, razne nesposobne direktore javnih firmi koji vode firme zarad malih privatnih interesnih grupacija, sve one koji su poraženi u nekoj svetskoj utakmici, a onda drže Srbiju zatvorenu da bi ovde izigravali gazde.

A Vi mislite da može drugačije?

Pa, sportski rečeno, tradicija je na njihovoj strani, jer mi iste priče pričamo već sto godina, dovoljno je pročitati Domanovića ili Rajsa i shvatiti da se kod nas ništa ne menja. Ali ako shvatimo da su se u u to vreme u SAD jurili kauboji i indijanci, a danas osvajaju svemir, onda logično mogu da zaključim da uvek ima šanse i da ovo društvo krene napred.

I kako Pokret Solidarnost misli to da uradi?

Prvi korak je da „opismenimo" naš narod za šanse i izazove 21. veka. Srbija se neće menjati sama od sebe, to mora da bude proces u kojem svi učestvujemo i koji svi razumemo. Pa, prvo da razumemo šta je moguće a šta nije, da bi ciljevi koje postavimo bili ostvarivi.

Zar se svi manje više ne zalažu za istu stvar?

Apsolutno ne, ako neko može u sred svetske ekonomske krize da traži mandat od građana sa pričom o 100.000 novih radnih mesta ili pričom i Kosovo i Evropa, na Kosovo ne može da kroči nogom bez odobrenja EULEX-a, a sa Evropom ne možemo ni SSP da odmrznemo, onda i najlakovernijima mora biti jasno kao dan da ima posla sa lažovima. Izvolite gospodo sprovedite svoju politiku za koju ste tražili mandat.

Ali, drugačije su okolnosti.

Malopre smo konstatovali da je kod nas ista priča sto godina. Ova kriza je samo jedan od bezbroj izgovora. Hajde da vidimo ko nas i zašto stvarno koči u tom poslu osposobljavanja Srbije za 21. vek? Ako posle svakog velikog hapšenja raznoraznih „mafija" Mišković proširi svoju Delta imperiju koja je cela u vlasništvu kiparske ofšor firme Hemslade Trading Limited, onda je naša dužnost da vidimo o čemu se tu radi. Na primer, ko je uopšte stvarni vlasnik Delte, gde ta osoba plaća porez i kuda bi otišao novac od prodaje Delte u slučaju da se to desi. I onda možemo da razgovaramo o krizi. To su sve teme koje će Pokret Solidarnost otvoriti kako u medijima, tako i na internetu i na ulici, u svakom kutku Srbije. Kampanjama i stalnim pritiskom na društvo pokazaćemo Srbiji da postoji opcija i da ovde može da bude drugačije.

Drugačije i bolje.

Autor intervjua: ekipa "Borbe"
Izvor: Borba, broj 28,885/86, 29. avgust 2009.