Srbija uglavnom ćuti. Ćuti na zakon o informisanju, Srbija ćuti na državne obveznice NBS koje direktno utiču na to da se poslovnim bankama više isplati ulaganje u finansijsku mahinaciju umesto u privredu. Srbija ćuti na svaku laž koja joj se plasira preko podobnih medija sa strane nesposobne političke elite. Na monopol i lažne izveštaje anti monopolske komisije, na grafite „Čekamo vas", na svemirski dug u koji nas političari uvaljuju. Čak nisam čuo da se neko od radnika u javnim preduzećima pobunio na postavaljanje nesposobnih partijskih kadrova na rukovodeća mesta njihovih kompanija.
Ali ono što je totalno poražavajuće je to da Srbija ćuti na licemernu šetnju protiv nasilja omladina političkih partija na vlasti. Niko ni kroz zube da procedi: „Kako vas nije sramota?". Oni ne misle da Vlada Srbije kojom rukovode njihove starije partijske kolege mora da štiti gradjane i naše goste u centru glavnog grada i na svakom drugom mestu u Srbiji? Da su za ubistvo Tatona oni posredno odgovorni. Niko nije odgovarao za propuste u bezbednosti grupe navijača Francuske. U Srbiji odgovaraju samo nepodobni. Vlada Srbije šetnjom rešava nasilje na ulici, ali za one koji moraju da nas obezbede nema odgovornosti, ni krivične ni moralne.
I još nešto mi je zanimljivo ovih dana, pošto živim na Banjici. Po treći put u proteklih 18 meseci Voždovčani će imati svoju gradjansku obavezu da biraju opštinsko rukovodstvo. Drugi put za redom ni jedna od političkih opcija nije uspela da sastavi opštinsko rukovodstvo i Voždovčani će morati u decembru ponovo da obave svoju gradjansku dužnost. Građanska dužnost i obaveza su ključne reči ovog teksta. Obaveza sa sobom nosi odgovornost, poverenje, bezbednost, slobodu, demokratiju. Iz odnosa prema obavezama stiče se legitimitet. Pitanje je zapravo ko u Srbiji od biranih obavlja svoju dužnost?
Gledam zagrevanje za kampanju za ove vanredne izbore na Voždovcu. Čitam komentare i ne verujem, aktivisti i funkcioneri političkih partija na vlasti krive građane što im nisu dali veću podršku na izborima da oni sprovode svoju politiku. Nigde nema govora o sopstvenoj odgovornosti, ne pada im na pamet da podvuku crtu ispod svog političkog delovanja onako pošteno i kažu sebi šta je to za šta traže podršku. Možda za akcije od hiljadu evra, ili 100.000 novih radnih mesta u 2009.?
I koja je to veća podrška? Ostalo je jedino da im prepišemo svoju imovinu i da se sami strpamo u radne logore, jer su nam dostojanstvo i perspektivu već uzeli svojim lopovlukom i nesposobnošću. Na primer gradonačenik Beograda Dragan Djilas je pred ponovljene lokalne izbore na Voždovcu i Zemunu u junu izjavio da te izbore smatra referendumom za i protiv njegovog gradonačelnikovanja. I gradjani su rekli svoje. U roku kraćem od godinu dana „demokratska evropska" je izgubila trećinu glasača. Iako su na tom „referendumu" građani očigledno bili protiv gradonačelnika, to nije ni za sekund učinilo ideju o izborima za novog gradonačelnika bližom realnosti, čak naprotiv, vođen onom narodnom „pas laje, vetar nosi" gradonačelnik je nastavio sa svojim marketinškim politikanstvom. U prilog tezi da se bave samo licemernim politikanstvom moram da podsetim da je Djilas u proteklih godinu dana svojim marketinškim izjavama o gej paradi i romskoj populaciji koketirao je sa fašističkim grupama, a nakon tragedije koju su napravili upravo oni koji su njegove izjave javno podržavali odlučno je zahtevao da se državni organi (koje sve vreme vode njegove nesposobne partijske i koalicione kolege) obračunaju sa tim nasilnim grupama.
I na kraju ono od čega me podilazi jeza jeste činjenica da su ti ljudi tu, da isti ti „političari" neće nigde otići kada svojim delovanjem dovedu većinu građana na ivicu egzistencije. Biće tu, i dalje će pričati velike priče, podstrekivati podele i trošiti ono što su u medjuvremenu pokrali. Lustracija. To je ključna reč gradjanske dužnosti i odgovornosti u Srbiji. Lustracija i krivična odgovornost pred nekim novim sudom koji će za promenu raditi svoj posao. To je temelj neke nove Srbije. A mi imamo samo jednu građansku obavezu prema njima da im ne dozvolimo da pobegnu.
Čestitka ObamiIako većina smatra da je Nobelova nagrada za mir Baraku Obami preuranjena, Pokret Solidarnost iskreno čestita predsedniku SAD na pokazanoj upornosti i odlučnosti da bitno menja odnos najveće sile na svetu prema problemima koje sa sobom nosi 21. vek i globalizacija.
Autor: Milan Kamponeski
Posts
