Odaću vam jednu tajnu - devedesete još traju.
Tina, ipak, trebaju nam novi heroji.
Svi ćute, niko ne pominje smrad ogromne lešine slona u sobi, pravimo se da je sve u redu.
A sve što je bilo u redu je mrtvo. Nije problem što ima nasilja. Nije problem što nema dovoljno para. Nije čak problem ni što ima predrasuda, neobrazovanih, zavera, korupcije i nepravde. Toga je uvek bilo, uvek će i biti.
Problem je što nemamo heroja.
Nemamo novog autora koji bi napisao savremenu "Na Drini Ćuprija". Nemamo novog reditelja koji bi snimio "Nacionalnu klasu". Nemamo novi bend koji bi napunio "Marakanu", čiji bi tekst svake pesme znali i voleli. Nemamo emisije za decu koje bi zamenile "Poletarac" i "Kockicu". Nemamo serije koje bi ispraznile ulice kojima hodaju i pametni i manje pametni dok čekamo da počne sledeća epizoda.
Gde nam je Tesla novog doba? Gde su nam slikari, gde su nam novi Meštrovići?
Sećate se doba kada smo čak kupovali stripove i čitali ih na času? Nekada bi to bio znak nekulture, danas bih pustio suzu radosnicu da vidim da deca to rade. Ne, danas se dopisuju SMS-ovima ispod klupe - da čujemo najnoviji trač i koja je spremna da da ranije.
Hoćete da deca budu manje pacijenti a više genijalci? To neće doneti novi izbori, niti novi predsednici. Možemo da trubimo o nacionalnom identitetu i pozivu na oružanu bunu do mile volje, a jedino oružije kojim možemo da se očuvamo su pametni nadareni ljudi koji utiču pozitivno na druge. Pustili smo da ružičasta televizija određuje kulturu? Ista ona koja je puštala "Jul je kul" spotove dok nam trogodišnje dete ne zapamti reči i melodiju napamet. Televizija koja nam kao nacionalnu zvezdu nudi antitalentovanog nepismenog Amidžića?
Filmovi u kojima je zvezda Kičić?
Muzika koju nude Karleuša i Ceca?
Marko Vidojković koji puši travu (pardon duva, to je in u Amsterdamu) i ispisuje redove sledećeg bestselera?
B92 koji pušta Velikog Brata sa mediokretenima u glavnoj ulozi?
Legija objavljuje knjige?
Kristijan će da otvori izložbu?
Luna Lu nas uči šta je urbano?
Nepregledni blokovi reklama koji nas uče da ako konzumiramo njihov proizvod ima da dobijemo prosvetljenje, instant sreću, bogatstvo i dobre ribe ili frajere?
Popovi koji se omaste pa krive CIA-u i masone?
Ako posmatramo naše hipotetičko dete kao frankenštajnovog monstruma nastalog ovim uzorima, ono izgleda ovako: Ima silikonske sise, dupe, usne. Ima bicepse i tetovažu na nekom frajerskom delu tela. Bije, pije, puši, drogira se, snima amaterske porniće mobilnim, puca, laže, krade, ubija, mrzi, navija, prolazi na crveno i, nadasve, veruje u Hristovu poruku noseći veliki zlatni krst kao dokaz.
Možda i ne deluje toliko hipotetičko to dete. Mislim da sam ga video nekoliko hiljada puta u poslednjih nekoliko dana.
Heroji su važni. Mi smo kao klinci slušali U2, Queen, Čorbu, Idole... gledali Supermena, Grlom u jagode... Čitali Autorstoperski vodič ili ako baš mora nešto iz lektire. Čitali smo Alana Forda, Stripoteku. Gledali Štrumfove, navijali za naše (da naše kao Jugoslaviju) na Evroviziji dok još nije bila farsa, igrali sport bez preke potrebe za ispitivanjem sadržaja creva naših suparnika. Bežali smo sa časova da bismo stigli na probu našeg benda. Smejali se Bori Čorbi i njegovim stihovima dok je još bio na vrhuncu. Biti kul u to vreme je ono što se danas smatra aut.
Kako bih voleo da još jednom čujem pesmu uz koju bih zavoleo nekoga. Kako bih voleo da odem u bioskop i da izađem prikrivajući suze zbog doživljenih emocija a ne od tuge za bačenim parama. Kako bi bilo lepo kada bi vrisnuli svi u glas: Hoćemo nove Heroje. Ne prihvatamo poluljude, bolji je i mrak od vaših loše ukomponovanih boja i nota.
A onda, da vidimo da li će isti ostati na vlasti kada mladi vide da ima i lepših stvari od latinoameričkih serija i neumiruće kose one meduze Lidije Vukićević. Neće biti bolje. Ne mogu nam tehnologija i investicije biti duh. Pustimo talentovane da dišu. Ima ih još, ali im ne daju da izađu na ulicu. Odaću vam jednu tajnu. Devedesete još traju.
Vaš krik,
Mr. Incredible
Brice Taton (1981-2009)Pokret Solidarnost daje podršku i izražava najdublje saosećanje sa porodicom Brisa Tatona.Sramota nas je zbog ovog zverskog čina, iako znamo da naša sramota i saosećanje neće vratiti Brisa danas nemamo drugu mogućnost osim da vam to kažemo, kao i hiljade naših sugrađana na koje smo, u isto vreme, ponosni jer osećaju isto kao i mi.
Autor: Mr. Incredible
Posts
