Danas mislim da...

...nas opet zamlaćuju glupostima.

 

Prvo, imam jedno pitanje za sve partije: "Da li iko u Srbiji ima strategiju ili makar ideju kako se suočiti sa problemima koje ova svetska ekonomska kriza nosi sa sobom?" Parlament razgovara o Bojanu Krištu ceo dan. Čovek sebi dodelio platu i bonuse dostojne izvršnog direktora Microsofta. Nema tu mnogo posla za parlament. Budžetska inspekcija, UBPOK, sud i zatvor rešavaju taj problem.

No, šta se dešava sa svim onim "Krišto Bojanima" po drugim javnim preduzećima? Znate koliko ih ima u svakoj opštini, u svakom gradu? Svugde neko kraducka. Velja danas sa skupštinske govornice viče da Krišto mora u zatvor, a nedavno beše kada je branio Branka Jocića, direktora Puteva Srbije, svog partijskog kolegu i direktora javnog preduzeća koje je bilo u nadležnosti Ilićevog ministarstva, posle najgore moguće afere koju je to preduzeće videlo. Izvor blizak Borisu Lj. Tadiću kaže da je predsednik za smenu Krišta. Svojevremeno, u jeku raspada Srbije, Milošević je uhapsio dva ministra zbog korpucije iz vlade koju je vodio SPS. Malo pre toga, DS je izašao sa kampanjom "Pošteno", baš zbog korupcije enormnih razmera u toj vladi. Da pišem epilog cele priče ili se sami sećate daljeg raspada države? Dejton, Kumanovo, prodaja Telekoma, šverc cigareta, benzina, inflacija, raspad srednje klase. Izgleda da hapšenje ta dva ministra nije mnogo pomoglo Srbiji. Miloševiću, naravno, jeste pomoglo, ali samo da stekne političke poene i da nastavi putem koji je davno započeo. Što je najgore, narod ga je uporno birao, a on je cepao opozicione partije, bio suveren i čvrst u svojim principima i čvrsto držao SPS pod kontrolom. Kome se to nije sviđalo, mogao je da izađe iz partije, a što se njega ticalo, i da ode iz zemlje, jer je on vodio principijelnu politiku "mira i stabilnosti na Balkanu" - sve onako sa Vukovarom, Srebrenicom, Kninom, Račkom i ostalim mirnim krajevima u kojim su ginuli ljudi, bilo da su bili Srbi, bilo da su bili druge nacionalnosti.

Prosto je neverovatno kako smo mi uvek bili u svađi sa svima, a mi jedini uvek u pravu i to bez one Dekartove "...da se oko svega barem jednom moramo zapitati i dvoumiti...". Ako se neko ne slaže, taj je izdajnik, špijun, strani plaćenik, taj neko širi defetizam u cilju uništavanja Srbije i slično. Naravno da narod niko nije smeo da bije i da se štedelo kod Jezde i Dafine, ali prvo je propala štednja u starim SFRJ bankama, pa se malo finansirao "Zajam za preporod Srbije". Obratite pažnju na reč ZAJAM. Pozajmili smo pare Srbiji koje su završavale kod određenih ljudi i kompanija koje i danas na osnovu tog zajma pljačkaju ovu državu. Kod nas se nikada nije cenila neka vrednost, samo podobnost. Kod nas ne postoji Bil Gejts - ili postoji, ali on ne može napred od Miškovića, Karića i sličnih. Ko želi da iznosi pare na Kipar za Miloševića? Taj i taj. Nema problema, njemu DEM po bankarskom kursu koji je 1,000 puta niži od realnog, njemu pare od zajma i štednje i tako dalje. Ima ljudi koji i danas obilaze Miloševićev grob, misle da je čovek bio Srbenda u najpozitivnijem smislu te reči (ako uopšte postoji pozitivna konotacija tog izraza). 

I eto tako, kažete da se smeni Krišto? Svaka čast. Nego, šta ćemo sa novcem iz NIP-a? Gde je završio? Šta ćemo sa Deltinim monopolom? Šta je sa proizvodnjom u Srbiji, veštačkim kursom dinara? Šta ćemo sa katastrofalnim odnosom sa prvim susedima: Crnom Gorom, Makedonijom, Hrvatskom? Šta ćemo sa porastom nasilja, negativnom selekcijom, unutarpartijskim diktaturama, nakaradnim sistemom vrednosti u društvu? Šta ćemo sa istorijom koja se ponavlja? Šta ćemo sa parlamentom u kojem sedi 20% poslanika od broja koji je potreban za kvorum i u kojem je najviše poslanika opozicije koja raspravlja o Krištu? Šta ćemo sa pandemijom ludaka koji prolaze na crveno svetlo?

I što je najvažnije, šta ćemo sa ekonomskom krizom koja je ušla u predsoblje našeg društva?

Svet blokiran. Ljudi izašli na ulice, traže da vlade nađu rešenje za nastale probleme. Za to su ih i birali. A mi? Mi ćutimo kao i uvek. Krišto je danas tema, juče Knežević... Prašina u očima. Gluposti, diplomatske pobede u UN dok smo u ratu sa svim susedima. Kaže Tadić pre nekoliko dana "partije ne smeju na javna preduzeca da gledaju kao na svoj plen", a dva dana pre toga imenovao svog kolegu iz predsedništva DS na mesto direktora Železnice Srbije. "Politika mira i stabilnosti na Balkanu". Mišković isterao Mango iz Knez Mihajlove. "Tržišna ekonomija".

Tako je to u Srbiji koja se i dalje smanjuje. Zašto, pitam se?

Ekonomija destrukcije, drugi deo

Čitajući na Facebook-u neke komentare na moj note "Delta. Kompanija ili kombinacija državnog vrha?", shvatio sam da nisam bio dovoljno jasan u prikazu suštine teksta. 

Taj tekst govori o tome da je grupa ljudi (Dinkić, Mišković, Milosavljević, Jelašić, Đelić i još mnogi iza kojih verovatno iz senke stoji Danko Đunić, a uz prećutnu podršku vrhova svih političkih partija: Tadića, Koštunice, Nikolića, Jovanovića, Dačića i ostalih sitnijih) organizovala kriminalno delo, kao što su radile "sitnije ribe" u pitanju pojedinačnih preduzeća, samo što je to ova grupa uradila se celokupnom državom. Ovo nema veze sa liberalnim kapitalizmom ili socijalizmom, ovo je organizovani kriminal na najvišem nivou, kao svojevremeno Dafina ili Zajam za preporod Srbije. 

Sa namerom da "naduvaju" cenu kompanije Delta, najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji, oni su povukli niz ekonomskih i političkih poteza koji su Srbiju doveli na ivicu propasti. Nerealno visoka cena dinara je pospešila uvoz, a uništila proizvodnju. Prodajom preduzeća u privatizaciji su obezbedili novac kojim su kroz javnu potrošnju fiktivno i privremeno podigli standard da bi građani mogli tim novcem da kupuju robu u Deltinim radnjama. Time taj novac nije uložen u razvoj realnog sektora ili u strateške projekte, već indirektno u "atomsku ekspanziju" Delte. 

Kroz policiju i sudstvo, ne samo da su uništili konkurenciju, nego su vrlo jasno pokazali da neće tolerisati bilo kakvo mešanje u "njihove poslove" drugih jakih kompanija. Vi sve vreme imate u vladi nekog ko je blizak Delti i ko štiti njihov interes. Dok se narodu baca prašina u oči sa nacionalnim i evropskim pitanjem, Delta direktno i indirektno finansira i Šešeljevu odbranu u Hagu i evropsku opciju Srbije.

Da ponovim neke činjenice. U državi kojom u svakoj pori drustva vladaju političari i čiji je državni budžet pet milijardi evra, jedan čovek se procenjuje na dve milijarde evra. Za poređenje, to bi bilo kao kada bi Bil Gejts bio težak 2,000 milijarde dolara umesto svojih 60 (što ga čini drugim najbogatijim čovekom na svetu, koji je to bogatstvo stekao bez pljačke sopstvenog naroda, već proizvodom nečega što danas ceo svet koristi).

Dalje, za Radulovićem podignuta optužnica u navodnoj borbi protiv "stečajne mafije" (Mišković preuzeo "C market"), uhapšen Savićević (afera "Genex", Mišković kupuje Hotel Intercontinental Beograd nakon toga), Kariću otet Mobtel i prodat Telenoru za 1.7 milijardi evra (novac završio u NIP-u, za koji je prvo bio zadužen Dinkić, pa Đilas, a iz kojeg je finansirana pretežno javna potrošnja koja je na kraju završila na Deltinim računima, jer iz gore navedenog jasno je da građani nemaju puno izbora u Srbiji za trošenje novca: Maxi, C market, Tempo, Zara, Mango, Delta Sport, Costa Coffee, Delta M koji zastupa BMW, Honda, Fiat, Alfa Romeo, Lancia...). Samo uvoz i maloprodaja u Srbiji.

Nerealna cena nekretnina u Beogradu je takođe posledica zlonamerno usmerene državne ekonomije, kao i neravnomernog razvoja Srbije (Dinkić je bio ministar za ravnomerni razvoj). Cene nekretnina u Beogradu veća je nego u velikoj većini svetskih metropola (Mišković poseduje Univerzitetsko naselje, Luku Beograd, zemljište pored autoputa od Autokomande do Dušanovca, Delta City, skoro sve objekte u Knez Mihajlovoj...). 

Nakon ubistva Đinđića, velika većina investicija bila je isključivo u trgovinu (poslednja ozbiljna u porizvodnju je bila USS Steel).

Da konačno sumiram, građani Srbije imaju nerealno visok standard u odnosu na realnu mogućnost države. To je postignuto rasprodajom svega vrednog u državi, a tim novcem je,  umesto realnog, finansiran javni sektor. Realni sektor je sistemski uništen visokim kursom dinara koji je podržao spoljnotrgovinski deficit. Delta je monopolista u trgovini na malo, pa je veliki deo tog novca koji je do građana stigao kroz javnu potrošnju završio na računima ove kompanije.

 

Država nije preduzela ni jedan korak da promeni nešto u svom katastrofalnom poslovanju do dana kada je bila prinuđena na stand-by aranžman sa MMF-om. Ne verujem u glupost državnog vrha, već u organizovanu prevaru. Jedina razlika izmedju njih i "stečajne" ili "drumske mafije" je u veličini plena. Jedina razlika između ove i Miloševićevih prevara i pljački je u sofisticiranosti metode.

Takođe, Delta je na prodaju. Kada i ako se pronađe kupac, drastično će pasti vrednost dinara, kao i svega ostalog u državi. Tada će i 1.2 milijarde evra u Srbiji vredeti kao nekoliko milijardi evra sada. Plate, naši stanovi, firme, poslovi i sve ostalo što imamo postaće totalno bezvredno. Kao i naši životi ili znanje. 

Zbog jako teškog puta, da bi se dokazala povezanost ovog vrlo simptomatičnog sleda događaja sa njenim akterima, jer je Mišković finansijer svih vrhova političkih opcija (i pozicije i opozicije), kao i većine medija, jedino moguće rešenje jeste nacionalizacija Delte kao strateški najbitnije kompanije u Srbiji koja je imperiju izgradila na sistemskom uništavanju države od strane najviših državnih funkcionera tokom poslednjih pet godina. U protivnom, vrlo brzo pošto Delta bude prodata, dinar će drastično oslabiti, a narod će staviti svu svoju imovinu na doboš, jer neće imati mogućnosti da otplaćuje struju i hranu, a o kreditima da i ne govorim. Istorija se ponavlja, "Zajam za preporod Srbije, drugi deo", a sve pod pričom tržišne ekonomije. Tada će Srbija dobiti "novu elitu" koja je svoj narod uterala u glad u bedu zarad ličnog interesa. Istu takvu elitu je napravio i Milošević. Jedini problem je što u Srbiji nema svesti za elitu, već jednom mora da se započne sa poštovanjem zakona i da se napravi sistem koji će čuvati društvo, a ne stalno da najgora bagra i ološ uteruje ovaj narod u stradanje, glad i bedu. 

Ovde postoji niz konkretnih dokaza ekonomskog i političkog tipa koji bi ovaj tekst ponovo oterali u stranputicu. Za sada je dovoljan zdrav razum, malo prisećanja Miloševićevih prevara i čista logika.

Znate ono, došao stečajni direktor u firmu koju je njegov kum, prethodni direktor, namerno doveo na ivicu propasti, umrtvio proizvodnju, prikazao nerealne dugove iz 1993. bez konverzije u današnju vrednost i prodao je jedinom ponuđaču, svom drugom kumu, za sitne pare. Radnike otpustili, proizvodnju konačno ugasili, a od poslovnog prostora napravili butike i kafiće koji ne rade.

Ili  ovako - privatna firma po nerealnim cenama prodavala toj društvenoj svoje usluge ili nepotrebne proizvode sve dok društvena privatnoj nije potpuno postala dužnik u vrednosti svoje cele imovine. Pa onda potplaćene sudije, direktori i slični samo prebace sve iz društvene u privatnu, tamo se zaposle i oni i njihova rodbina i svi mirni osim 2,000 radnika društvene firme koji bez razloga ostaju bez posla, kao i države koja ostaje bez još jednog proizvođača. 

Ovi su uradili nešto slično, samo što su naduvali vrednost privatne firme u koju su na perfidan nacin stukli sav državni novac. U ovom slučaju, društveno preduzeće je bila Srbija, a privatno Delta. U suštini, i jedni i drugi i treći su "zaklali vola za pola kile mesa", kako kaže naš narod. Našeg vola za njihovih pola kile mesa. Kakvo Kosovo, kakva Evropa, kakva tržišna ekonomija ili komunizam. Ovo je čista pljacka i prevara. "Ekonomija destrukcije", drugi deo.

Delta. Kompanija ili kombinacija državnog vrha?

Jeste li nekada razmišljali naglas? Evo, ja sada razmišljam na ovu tastaturu.

Pre neki dan, kaže mi drugar da je Delta na prodaju. Logično pitanje je: "za koju lovu?" Odgovor: "1,200,000,000 evra". Čudno ako znamo da je Delta monopolista u mnogo oblasti u Srbiji, da je,  pored monopola u maloprodaji robe široke potrošnje u Srbiji, takođe prisutna i u Bugarskoj, Crnoj Gori i Bosni i ako znamo da je godišnji promet ove kompanije preko dve milijarde evra. Cena od milijardu i dve stotine miliona izgleda premalo. Kompanija koja je vlasnik "Luke Beograd" u kojoj bi, po planu, trebalo da se zida skoro dva miliona m2 stambenog i poslovnog prostora. Ako uzmemo da je m2 na najlošijim lokacijama u gradu 1,500 EUR, a da na skupljim, ali ne elitnim, dolazi i do 4,000 EUR po m2, stvarno izgleda nerealno da Delta bude tako jeftino prodata. Da i ne govorim o tome da se cena izgradnje kreće između 400 – 1,000 EUR po m2, a u ovako krupnim zalogajima verovatno i manje.

Pa gde je onda problem? U prodaji će vrednost samo tog prostora biti sigurno nekoliko milijardi evra, pa maloprodajna mreža sa preko 300 objekata Maxija. C market je uz asistenciju države otet od Radulovića (koji nije ništa bolji), Miki Savićević završio u zatvoru, Delta kupila "Grand" na Kopaoniku i tako, gde god zavirite, Delta ima svoje prste, ali samo kada je trgovina u pitanju.

Svetska kriza, pa je cena niža od planirane? Ne bih rekao i u daljem tekstu ću obrazložiti svoj stav.

Najveća srpska kompanija ili državna kombinacija?

Dakle, nije tajna da Delta u svom pohodu ima podršku države, tj. određenih krugova. To su javno i direktno Dinkić, Milosavljević i Đelić, a na celu stvar blagonaklono gledaju i Tadić, Koštunica i Ilić. Znači, ceo državni vrh gleda na Deltu kao na srpski interes, a ona je sada na prodaju i može je kupiti neka strana kompanija. I država ne reaguje. Tržišna ekonomija? Opet ne bih rekao. Čime se Delta bavi? Trgovinom, prvenstveno uvozom. Da biste mogli da prodajete u Delti, kao proizvođač iz Srbije morate za svaki pojedinačni proizvod platiti određenu cifru da bi se on našao u Deltinim objektima - naravno, prvo punjenje rafova obavezno ide besplatno. Znači, Delta ne štiti srpskog proizvođača, a pri tome je ta kompanija jedan od najvećih uvoznika u Srbiji i, samim tim, kompanija koja direktno svojim poslovanjem utiče na rast spoljnotrgovinskog deficita. I država opet ne reaguje.

Dalje, u Srbiji bankarski lobi drži cenu dinara potpuno nerealno visoko već godinama unazad. Kome to odgovara? Pa samo uvoznicima, sva proizvodnja u Srbiji se zaustavila. Zbog toga su cene u Srbiji nerealno visoke, a cene nekretnina i namirnica u Beogradu su veće nego cene u Pragu, Budimpešti, Madridu i velikoj većini svetskih metropola. I sve to bez ikakve ekonomske logike. 

Sve u svemu, šta se Srbiji dogodilo? Verovatno je nekoliko "mudrih" selo i napravilo dogovor. Hajde da podignemo cenu Delte da izađe na svetsko tržište kapitala, da je prodamo i izdelimo novac. Kako ćete od jedne firme koja posluje u zemlji čiji budžet iznosi pet milijardi evra da napravite kompaniju koja će izaći na Londonsku berzu, za koju je potrebno tri milijarde evra prometa godišnje? Lako, tako što ćete celokupnu državu podrediti tome. Zašto je novac od prodaje Mobtela završio u NIP-u iz kog je, od 1.5 milijardi evra, u strateške projekte uloženo jedva oko 150 miliona evra? Ostatak je uglavnom podeljen u kupovini socijalnog mira kroz investiranje u raznorazne gluposti, pretežno javnu potrošnju, i to direktno u zaposlene u državnim upravama, čije plate idu daleko iznad realnog proseka Srbije, a još dalje od realne vrednosti cene njihovog rada. Zašto Koridor 10 nije završen? Zato da bi se podigla kupovna moć građana. Gde oni kupuju? Pa samo u Deltinim radnjama, jer drugih praktično i nema. NBS je držala nerealno visok kurs dinara, policija i sudstvo su uništili svu konkurenciju, proizvodnja se potpuno zaustavila, sav novac od privatizacije je uložen u građane koji su uložili u Deltu.

Sva ova politika, sada sa viškom zaposlenih u državnoj upravi, penzije, rasipanje novca iz NIP-a, sve je to za cilj imalo samo da održi stabilnost u državi dok se Delta ne proda. Tada se dogodila svetska ekonomska kriza i postalo je važno kolika je realna vrednost Delte. Uskoro će postati jasno da su cene nekretnina u Beogradu nerealne i da je cena dinara nerealna. Dinkić i ostatak bande samo duvaju u prste da se Delta proda, pre nego što nas ozbiljno razvali kriza koja sledi 2009. godine. To je ono što oni zovu primarna akumulacija kapitala. Nema to veze sa Anjelijima i Rokfelerima, ovo je bila čista pljačka države u kojoj su državni funkcioneri učestvovali godinama. Ne samo što smo opljačkani za sve te milijarde, nego će neodgovorna politika ove vlasti imati i stravične posledice po državu i narod.

Sada mi je potpuno jasno zašto ljudi koji imaju elementarnu inteligenciju povlače poteze za koje je čak i priglupima jasno da ne idu u korist države. Iskreno, fasciniran sam njihovom drskošću. Kada vrednost dinara bude pala duplo, kada krenu krediti, kada shvatimo da mi nismo u stanju sami sebe da prehranimo, jer se svi bave samo trgovinom pošto je "ološ" u državi zbog Delte stvorio klimu da je bolje uvoziti, nego proizvoditi, posledice će vrlo uskoro biti vidljive. Nazad ne možemo, ali napred postoji samo jedan put.

Nacionalizacija Delte i hapšenje Delta mafije je jedino logično rešenje pre nego što sve stvarno ode dođavola.

Samo vi kuntajte

Ne znam kako da vam kažem da volim lik i delo Isaka Njutna, a naročito volim da se pozivam na njegov zakon akcije i reakcije. Pomenuo sam u jednom ranijem tekstu da glup narod donosi glupe odluke, a glupe odluke vode u haos i bedu.

Za četiri godine je lažni patriota Koštunica u kohabitaciji sa lažnim Titom Tadićem zaglibio Srbiju u septičku jamu, totalno, onda je stigla svetska kriza, Srbija propustila sve vozove sa ova dva pomahnitala skretničara i uskoro će se ova vlada na čelu sa Kakosebretajčovekzove Ikojeonuopšte da se nađe pred izborom. Ili će morati da dopusti javašluk kao za vreme Miloševića, za šta su DS-ovi velikopomireni koalicioni partneri kao riba u vodi, ili će morati da zategne kanap dok ovom narodu ne slomi vrat. Sa opcijom broj jedan problem je taj što mi nemamo kud. Za vreme Miloševića su bar postojali resursi nasleđeni iz SFRJ, a sada je to već odavno pojedeno. Sa opcijom broj dva, glad će biti kao dobro jutro, nezaposlenost i plenidba zbog naplate kredita kao dobar dan, a seča struje i slično će biti kao dobro veče.

Sve u svemu, nakon Đinđićevog ubistva, Srbija je pokazala da nema kapaciteta za opstanak kao država zbog sklonosti ka negativnoj selekciji, nekompetentnosti, javašluku, nevaspitanju i neumerenoj sujeti lidera, a i ostatka rulje. Stoga kada kažem "Srbija", mislim na teritoriju koju još uvek priznaju UN, mada je i to pod znakom pitanja. Narod ću zvati Kursadžije, a vlast neka bude Miš (pacov, štakor, štetočina). Država ne postoji, pa tako neka ona bude "za sada bez dobrog naslova".

 

Šetam sinoć sa prijateljem. Radi u jednom javnom preduzeću, prilično stručan u oblasti u kojoj radi. Ide onako očajan, apatičan i kaže: "Nije stvar što je loše, i za vreme Slobe je bilo loše, nego što nema izlaza i vere da ikada može biti drugačije. Za ovo smo se borili? Ja sada samo kada ih gledam u svojoj firmi ne mogu da verujem kako neko ko odlučuje može dati kormilo u ruke tako sujetnim idiotima, nekompetentnim, čak i bez greške mogu reći elementarno glupim."

 

Nema odgovora na to pitanje. Za to smo se borili očigledno.

 

Ili nismo? Ja nisam, oni jesu. To je razlika između mene i njih. Ja sam rođenjem postao Evropljanin i čitav život sam imao problem sa Kursadžijama zbog toga. Miševima je Evropa uzrečica koja obezbeđuje prostor za lagodan život, dok se kupusa opšte dobro. Ote mi se u jednom trenutku "jebem im mater ološku i licemernu mediokritetsku".

 

Šetamo ćutke dalje i stalno pitanje u glavi: ko je njima dozvolio to da rade, nije to samo stvar u nama koji smo im dozvolili, nego u tome odakle njima ideja i tolika količina bezobrazluka da kažu "e, ja ću to da radim". Hajde što sve pokraše i što sistemski zaglupljuju ovaj narod, nego se i u sve "razumeju". Sve može. Dajte spejs šatl par dana na obuku, pa ću da ga vozam do kometa i nazad. Realno, ne znaju ni kondom da navuku kako bi trebalo, bar da nas ne zaraze dok opšte sa "stanjem nacije".

 

Kaže miš Jeremić "dosta je sa uslovljavenjem Evropske Unije". Kome se to on obratio? Meni, Kursadžijama ili Evropi? Kursadžijama, oni se uvek obraćaju Kursadžijama. Gleda ga onaj ministar inostranih poslova Velike Britanije i verovatno misli u svojoj glavi "jebote, koji idioti, neće valjda oni stvarno u EU“. Zamislite da imate miša u kući, on vam buši kese sa brašnom, grize nameštaj, sere gde stigne, pravi probleme, a vi nekako volite sav živi svet i onda, kao, ajd' nema veze, zima je, živ je stvor, pa ga ne hvatate lepkom, mišolovkom, lopatom... i onda taj miš krene da vas ucenjuje tipa "e neću ja da budem u tvojoj kući ako mi tražiš da ne serem u brašno, ima da serem gde mi se sere, da jedem šta mi se jede i slike ima da izbušim, ako nastaviš sa uslovljavanjem." Mišolovka? Ma jok - lopata, ljudi, lopata. Vuka Jeremića poznajem iz osnovne škole. On je stajao na golu, a ja igrao skroz napred za odeljenje u fudbalu. U rukometu ja branio,  on igrao beka za školu. Bio je fenomenalan tip - otkačen, stalno na koševima, a najbolji đak. Nisam ga dugo video. Imam samo jedno pitanje kada ga vidim sledeći put: "koji je tebi ljubavni mišić, čoveče?"

Izađe Miš Đelić i kaže: "hajdemo, BRE, u tu Evropu". Malo se zanesem, ali, na sreću, fotelja je bila blizu. Sednem, opipam puls, "dobro je, imam ga" i pomislim: "nije dobro što ga imam mnogo - i suviše" - i onda shvatim da se on onako našminkan ponovo obraća Kursadžijama. Dobro je, nije meni ništa rekao, puls se vraća u normalu. Malo kasnije, Boža će opet: "hajde da iskoristimo ovu svetsku krizu da profitiramo kao narod". Ne znam da li je gore ako veruje u to ili ako nas tretira kao totalne idiote, pa nam se tako obraća ministar za nauku?! Sada će ostatak sveta da sačeka da Miševi iz "za sada bez dobrog naslova" svoje Kursadžije obuče da se snalaze u 21. veku.  Kursadžije, to je ključna reč, opet se obraća kursadžijama. Znate ono, car Dušan jeo viljuškom i sekao ruke za krađu, a glupi Evropljani na svom univerzitetu u Bolonji komadali prasiće zubima, kao Asteriks i Obeliks. Tarabići , šljivovica, Koštunići i slična sranja. Idemo dalje...

Kaže Miš Šaper (siva eminencija kosovsko-evropske Srbije): "Srbi i Amerikanci imaju dve zajedničke osobine..." Prekinem sa usisavanjem brašna koje je onaj moj kućni miš razvukao po celoj kući, čisto da čujem šta ima da kaže naš politički Njutn. "...I jedni i drugi smo demokratski narod". I to što kaže čovek, jeste, i Sadam Husein je održavao izbore redovno, njega je zaboravio verovatno slučajno. Sećate se one državne akcije "miting podrške iračkom narodu"? Progutam knedlu i slušam dalje: "I mi i Amerikanci smo narod koji kreira istoriju". Pa i to je u pravu. "Oni su pokrenuli inicijativu za formiranje UN, a mi smo ubili Franca Ferdinada". Mudar ovaj Šaper. Jao, opet je zaboravio na Sadama Huseina. I on je čovek kreirao istoriju. I Hitler isto. I Musolini. Džingis Kan, znači i Mongoli kreiraju istoriju, Čečeni, obe Osetije... 

I na kraju večito pitanje - "koliko to ima kursadžija u Srbiji?" - razmišljam se onako dok tražim lopatu po šupi, ali je nema, ukrao je komšija u međuvremenu, valjda i on ima miševe. Nema lopate, niko ti se ne obraća od političara, sediš i vičeš da ne ide tako "akcija i reakcija, ljudi", ali niko ne čuje. Ne vičem dovoljno glasno ili nemam dobar marketing. Možda da angažujem Šapera da mi odradi neku kampanju?

I tako kažem ja sebi jedno jutro: "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se". Video sam, to je jednom izjavio Duško Dugouško. Odem do trafike, ponesem svu ušteđevinu, stanem pred brkatu prodavačicu i gledam DVD "Kursadžije". Gledam ja njih, gledaju oni mene. Stojim tako, već se pravi red iza mene, ljudi protestvuju, jedan ulazi preko reda uzima "Pravdu" i "Kurir", rulja iza mene ćuti, ja ćutim, ipak sam došao da im se pridružim. "Molim vas, dajte mi..." - nemam glas da dalje izustim. U glavi uragan: "Ma kakve bre Kursadžije, jebem vam mater ološi, od danas štedim za pušku, počeću od Kursadžija, ma ne prvo ću onog miša da sklonim od kese sa brašnom". Kada počnu da menjaju glumce u Kursadžijama, znajte da nisam platio struju, ali sam se spremio za 19. vek u 21. veku u Srbiji.

Our House

Prošao sam kroz rupu koju su nekada popunjavala lepa stilska drvena vrata i našao se u dnevnoj sobi. Danima se nije javljao na telefon, renoviranje kuće koje je započeo pre nekoliko meseci ne samo da nije otišlo napred, nego je sve došlo do stanja potpunog raspada. Sačekao me je sa molerskom kapom na glavi, sav umazan u farbu i malter. Malo me je uznemirio njegov bezbojan pogled i osmeh kao da je lepljivom trakom zategao uglove usana.

- Sedi, prijatelju - pokazao mi je na prevrnutu kofu za farbu - šta ima?

- Evo, ništa, došao sam malo da vidim kako si i da vidim da li ti je potrebna neka pomoć.

- Ništa ne brini prijatelju, uzeo sam radnike i majstore za sve - rekao je dok je iskusnim pokretom ruke istresao iz kutijice dva tablete i progutao ih bez vode.

- Pa to ti je najpametije i bilo od samog početka - rekao sam dok sam sedao na kofu.

- Pa i jeste... Da znaš, trebalo je ranije da te poslušam - skromno je priznao.

- I šta si uradio?

- Uzeo sam 25 radnika.

- 25?! - samo što se nisam srušio sa kofe na koju sam tek seo.

- Da. 25.

- Pa gde su? Nisam video nikog...

- Pa retko dolaze na posao.

- Kako to misliš?

- Pa dolaze obično trojica do četvorica dnevno.

- A kako ih plaćaš?

- Pa svaki dan dnevnica po 50 evra. 

- Svoj dvadesetpetorici?

- Da.

- I oni ne dolaze na posao?

- Ne.

- A ti ih plaćaš kao da dolaze na posao?

- Da.

- Aha - konstatovao sam kao da razgovaram sa psihijatrijskim bolesnikom - a šta rade kada dođu, ako ikada dođu na posao? 

- Obično se svađaju.

- Svađaju? - upitao sam sa nevericom.

- Da. Posle zaglave na ručku u kafani prekoputa do ponoći.

- I tamo se svađaju?

- A ne, tamo jedu i dogovaraju se za nove poslove.

- Dobro, bojim se da ne razumem. Plaćaš 25 radnika koji ne dolaze na posao?

- U proseku ne dolazi 21 - ispravio me je.

- Dobro, plaćaš 25, a dolaze četvorica koji se svađaju. U čemu je štos? Ruke i mozak su im od zlata?

- A ne, ne.

- Kako ne?

- Užasni su. Sve što rade, rade sa pola mozga i manje. Ni ceo mozak im nije reprezentativan, a o rukama i da ne govorim...

- I ti ih plaćaš?

- Da.

- Razumem da moraš da uzmeš majstora za struju da je poveže po kući...

- Tako je.

- To ulazi u tih 25? – upitao sam za svaki slučaj.

- A, to ne.

- Ne?

- Ne, njega unajmljujem posebno.

- Za koje pare?

- 200 evra dnevno.

- I on ne dolazi?

- Naravno da ne, čovek je zauzet - opravda ga moj prijatelj sa puno razumevanja.

- Bar zna svoj posao?

- Ne baš.

- Ne baš? - upitao sam sada već smireno, pošto sam shvatio da je prijatelju potrebna ozbiljna stručna pomoć. - A kako to?

- Pa, obućar je po profesiji.

- Obućar?

- Da.

- Inače, zuji ti nešto u zidu - konstatovao sam sa sada već jasnijom slikom situacije.

- Da, znam. Električna instalacija, već treći dan čekam da dođe obućar da vidi šta je sa tim.

- A majstor za telefon?

- Šta sa njim?

- I njega plaćaš posebno?

- Posebno. Što?

- Pa ne radi ti telefon već danima.

- Moguće je da znaš, vidim ja nešto me ljudi ne zovu.

- A koliko ga plaćaš?

- 300 evra.

- A šta je po zanimanju? - upitah, sada već iskusan.

- Samostalni referent.

- Arhitekta za enterijer?

- 500 evra. 

- Zanimanje?

- Ortoped.

U tom trenutku, luster se sručio tik pored našeg improvizovanog stola na koji smo stavili flašu soka.

- Stolar?

- 350 evra. Klavirštimer.

Zujanje iz instalacije se pretvorilo u pucketanje uz prigodni miris paljevine. U tom trenutku sam video da je stigao kamion sa parketom. Majstor za parket je odmah strčao sa sprata da primi robu. U tom trku, noga mu je propala kroz dva drvena stepenika, ali je on već bio naviknut na takva dešavanja. Uspeo sam da vidim da je posle kraće prepirke i tapšanja po ramenu ubedio dostavljače da pola pakovanja parketa unesu u kuću, a pola u njegov kombi.

- Parketar - pokušao sam da skrenem pažnju prijatelju na očiglednu krađu.

- Prijatelj glavnog majstora - odgovorio je nezainteresovano na pitanje - mašinovođa po zanimanju.

U tom trenutku, moler, koji je inače po zanimanju frizer, prošao jepored nas sa koferom i srebrnim escajgom koji je upravo uzeo iz kuhinje i smandrljao ga u gepek svog automobila. 

- Ovaj odnese kofer sa escajgom - konstatovah. 

- Nisam video.

- Nije ni bitno. Daj i meni neku - prijatelj mi je bez pitanja, ali sa posebnim zadovoljstvom pružio bočicu sa lekovima za smirenje. Vatra je zahvatila kuhinjske elemete. U prostoriju je upravo ušao poslovođa (šlager pevač).

- Ovi vaši sve pokraše - rekao sam poslovođi.

- Ako imate dokaze, vi ih slobodno donesite u moju kancelariju, pa ću pogledati ovih dana.

Nastavio je raspevavanje.

– Mi mo mi mo mi mi mi moo...

- A i kuća se raspada, kuhinja upravo bukti u plamenu.

- To nije istina, imamo plan po kojem radimo i možda vam danas ne izgleda da napredujemo, ali kada završimo, biće vam jasno da ste pogrešno i zlonamerno optužili i mene i moje radnike - rekao je hladno, samouvereno i razočarano u nedostatak mog poverenja u njihovo delo.

Tog sekunda, kanalizacija je eksplodirala i potpuno uništila njegovo skupo odelo fekalijama. Istrčao je kroz ulaznu rupu, vrišteci "mi mo mi mo".

- Pa i nije ti ovde tako loše - konstatovao sam zadovoljno.

- Da znaš i da nije - rekao je moj hladnokrvni prijatelj - sve dok imam TV.

Prijatelj je zastao za tren, jer je u tom trenutku u kući nestalo struje. Međutim, TV je nastavio da radi, pa je i prijatelj ponosno nastavio svoj besedu.

– Mogu da budem miran. Povezao sam ga kod komšije u garažu za svaki slučaj – rekao je i namignuo dugo i značajno kao čovek koji zapravo zna šta hoće u životu.

- Na sve si mislio.

- Skoro na sve - potvrdio je skromno.

- Šta ima danas na programu? - upitao sam, opušten dejstvom tabletica.

Desni zid sobe se jednostavno srušio, dok su dva radnika sa sprata pokušavala da skinu prozor i ubace ga u mašinovođin kombi koji je ovaj pristao da im iznajmi na pola sata.

- Španske serije, Kursadžije, Grand, 48 sati svadba, Menjam ženu, Seljaci, Operacija Trijumf, Veliki Brat...

- Odlično, sada više nije ni zagušljivo u sobi.

Shvatio sam da je sav smrad iz kanalizacije izvetrio kroz džinovsku rupu na kući. TV je radio, iako nije bilo struje.

- Život čine sitnice - kostatovao sam značajno.

- Davno je rečena ta mudrost - odgovorio mi je prijatelj, nameštajući svoju kofu da bolje u nju smesti zadnjicu u iščekivanju omiljene serije.

Srbija je naša kuca i raspada se u naletu kretena koji su zajahali sve bitne pozicije u državi i društvu. Ako mislite da je moj prijatelj lud, pogledajte oko sebe i postavite pitanje: da li smo mi normalni? Šta sve mora da se desi da ovaj narod, ako ništa drugo, ne izađe više nikada na izbore? 

Sinoć šetam ulicom i vidim bilbord na kojem doslovno piše: "Kupujete automobil? NEMOJTE!" Glupo samo po sebi, može čovek da pomisli da je to neka anti-reklama udruženja za zaštitu potrošača ili nečeg sličnog... ali ne, reklama je za Fordovog zastupnika "Grand Motors". Sitnijim slovima ispod piše "sačekajte naše sniženje"  ili nešto slično. Ne znam, možda se neko od vas bavi marketingom i razume razmere idiotizma i marketinškog užasa te reklame. Ovde jednostavno samo idioti dobijaju priliku.

"Brain rules, force timber push" - ceo grad u tim bilbordima. Ko bre to finansira i sa kojim razlogom? Gde to naš novac ide? Neka marketinška agencija može sebi da priušti da takve idiotarije okači po celom gradu. Šta se to nama dogodilo?

Gledam parlament pre neki dan. Rasprava o rebalansu budžeta. Pazite, REBALANS BUDŽETA. U trenutku kada se ceo svet nalazi pred finansijskim krahom, u našem parlamentu o tome od 250 poslanika sedi i raspravlja najviše četrdesetak, mahom radikala. Da li možete vi da ne odete na posao i da dobijete platu za to? Ili u školu, a da vas ne izbace iz škole? Kakav je to javašluk i bezobrazluk? Ko je njima dao pravo da tako troše naš novac kojim ih plaćamo od poreza, od cene benzina, od računa za struju koje jedva plaćamo? Čak ni da se ne udostoje da sede na svom poslu u trenutku kada su tamo najpotrebniji...

Ministar zdravlja po ko zna koji put isti, a za vreme njegovog ministrovanja više ljudi je umrlo po privatnim klinikama od posledica operacije čukljeva na nogama, nego na svim kontinentima zajedno. Korupcija u zdravstvu ima fantastične razmere. Ali znate ono: ko ima dokaze, neka ih odnese u policiju kod Dačića ili u tužilištva i sud čiji vrhovi su postavljeni iz krugova bliskih nekolicini advokatskih kancelarija.

I nikom ništa, zaboravilo se. Ubijeni vojnici u sred Beograda na odsluženju vojnog roka. Špagete koje kupujem prošle godine sam plaćao 63 dinara, prošle nedelje 128 dinara. Inflacija 7% ? Za ministra Milosavljevića, Mišković je srpski Rokfeler. Primarna akumulacija kapitala u 21. veku?

Ponekad, ali samo ponekad se zapitam: KO SU, BRE, SVI TI LJUDI? KO JE NJIMA DAO PRAVO DA TO RADE?

I zato mrzim kada ljudi citiraju Marinu Tucaković, sistemsko zaglupljivanje nacije kroz gluposti tipa Kursadžije ili Operacija Trijumf. O Grandu da i ne govorim... To je toliko izlizano, ali je neuništivo. Toga nema u Evropi, jer oni ne žele da njihov narod bude glup. Glup narod donosi glupe odluke, glupe odluke dovode do bede i raspada sistema. Sve ima svoju cenu. Skoči cena gasa za 60%, a direktor Srbijagasa ima platu 15 puta veću od proseka. Šta smo mi, idioti? Naravno da jesmo, niko na ulicu nije izašao, niko nije postavio pitanje ko su ti ljudi što primaju tolike plate. Daj Cecu, Seku - ja se grejem preko toplana. Pošto toplane greju na gas, znači, očekuj poskupljenje i ti. Ozbiljno? Nisam nikada o tome razmišljao. Šta ima na TV večeras? Grand? Super!

Koje su kvalifikacije tim kadrovima što primaju tolike plate u državnim gubitašima ili onim firmama koje su naša perspektiva? Malo se motaš po kabinetima i - tras! - postaneš direktor Telekoma sa tridesetak godina, bez iskustva, bez ideje i vizije šta dalje sa najperspektivnijom svetskom privrednom granom u 21. veku. Nema veze, ništa nema veze. Daj Grand, Kursadžije.

Kosovo? Ko je pomenuo Kosovo? Pa Ustav se donosio zbog Kosova, morali su da pokradu referendum za najvažniji zakonski akt zbog Kosova. Zakon, krađa, Kosovo je Srbija... sve u istoj rečenici? Nema veze, sada je Toma obukao drugo odelo. "Diplomatska pobeda u UN" nas je ponovo dovela u svađu sa prvim komšijama. Srbi i Crnogorci braća, a u svadji. Zašto? Da bi naše "mudro" državno rukovodstvo malo oštrilo svoj maleni ljubavni mišić na Americi u UN. Ponovo? Ništa nismo naučili '99?

Ima još toliko gluposti koje možemo da pomenemo. Svaki dan nova glupost, nova laž, novo vređanje inteligencije. Koridor 10? Dvadeset godina kroz običnu poljanu nismo u stanju da napravimo 200 km auto puta, a Prokop skoro 40 godina. Ljudi u svetu prokopali Alpe, tunel ispod La Manša... Vide li neko taj most preko Ade Ciganilje? Rekoše da će biti 2008. godine? Grešim. Afera Knjaz, C market, Topčider...

Ne znam stvarno da li smo svi mi nepovratno retardirani ili su oni toliko prepotentni da smo mi fascinirani opuštenošću njihovog bezobrazluka ostali paralisani kao mačka pred farovima automobila.

Ishod se zna, nema tu mnogo mudrosti. 1 + 1 = 2. Uvek je tako bilo. Ako ti nestručni obućar poveže struju, vrlo je verovatno da će ti kuća izgoreti.