Danas mislim da...

...nas opet zamlaćuju glupostima.

 

Prvo, imam jedno pitanje za sve partije: "Da li iko u Srbiji ima strategiju ili makar ideju kako se suočiti sa problemima koje ova svetska ekonomska kriza nosi sa sobom?" Parlament razgovara o Bojanu Krištu ceo dan. Čovek sebi dodelio platu i bonuse dostojne izvršnog direktora Microsofta. Nema tu mnogo posla za parlament. Budžetska inspekcija, UBPOK, sud i zatvor rešavaju taj problem.

No, šta se dešava sa svim onim "Krišto Bojanima" po drugim javnim preduzećima? Znate koliko ih ima u svakoj opštini, u svakom gradu? Svugde neko kraducka. Velja danas sa skupštinske govornice viče da Krišto mora u zatvor, a nedavno beše kada je branio Branka Jocića, direktora Puteva Srbije, svog partijskog kolegu i direktora javnog preduzeća koje je bilo u nadležnosti Ilićevog ministarstva, posle najgore moguće afere koju je to preduzeće videlo. Izvor blizak Borisu Lj. Tadiću kaže da je predsednik za smenu Krišta. Svojevremeno, u jeku raspada Srbije, Milošević je uhapsio dva ministra zbog korpucije iz vlade koju je vodio SPS. Malo pre toga, DS je izašao sa kampanjom "Pošteno", baš zbog korupcije enormnih razmera u toj vladi. Da pišem epilog cele priče ili se sami sećate daljeg raspada države? Dejton, Kumanovo, prodaja Telekoma, šverc cigareta, benzina, inflacija, raspad srednje klase. Izgleda da hapšenje ta dva ministra nije mnogo pomoglo Srbiji. Miloševiću, naravno, jeste pomoglo, ali samo da stekne političke poene i da nastavi putem koji je davno započeo. Što je najgore, narod ga je uporno birao, a on je cepao opozicione partije, bio suveren i čvrst u svojim principima i čvrsto držao SPS pod kontrolom. Kome se to nije sviđalo, mogao je da izađe iz partije, a što se njega ticalo, i da ode iz zemlje, jer je on vodio principijelnu politiku "mira i stabilnosti na Balkanu" - sve onako sa Vukovarom, Srebrenicom, Kninom, Račkom i ostalim mirnim krajevima u kojim su ginuli ljudi, bilo da su bili Srbi, bilo da su bili druge nacionalnosti.

Prosto je neverovatno kako smo mi uvek bili u svađi sa svima, a mi jedini uvek u pravu i to bez one Dekartove "...da se oko svega barem jednom moramo zapitati i dvoumiti...". Ako se neko ne slaže, taj je izdajnik, špijun, strani plaćenik, taj neko širi defetizam u cilju uništavanja Srbije i slično. Naravno da narod niko nije smeo da bije i da se štedelo kod Jezde i Dafine, ali prvo je propala štednja u starim SFRJ bankama, pa se malo finansirao "Zajam za preporod Srbije". Obratite pažnju na reč ZAJAM. Pozajmili smo pare Srbiji koje su završavale kod određenih ljudi i kompanija koje i danas na osnovu tog zajma pljačkaju ovu državu. Kod nas se nikada nije cenila neka vrednost, samo podobnost. Kod nas ne postoji Bil Gejts - ili postoji, ali on ne može napred od Miškovića, Karića i sličnih. Ko želi da iznosi pare na Kipar za Miloševića? Taj i taj. Nema problema, njemu DEM po bankarskom kursu koji je 1,000 puta niži od realnog, njemu pare od zajma i štednje i tako dalje. Ima ljudi koji i danas obilaze Miloševićev grob, misle da je čovek bio Srbenda u najpozitivnijem smislu te reči (ako uopšte postoji pozitivna konotacija tog izraza). 

I eto tako, kažete da se smeni Krišto? Svaka čast. Nego, šta ćemo sa novcem iz NIP-a? Gde je završio? Šta ćemo sa Deltinim monopolom? Šta je sa proizvodnjom u Srbiji, veštačkim kursom dinara? Šta ćemo sa katastrofalnim odnosom sa prvim susedima: Crnom Gorom, Makedonijom, Hrvatskom? Šta ćemo sa porastom nasilja, negativnom selekcijom, unutarpartijskim diktaturama, nakaradnim sistemom vrednosti u društvu? Šta ćemo sa istorijom koja se ponavlja? Šta ćemo sa parlamentom u kojem sedi 20% poslanika od broja koji je potreban za kvorum i u kojem je najviše poslanika opozicije koja raspravlja o Krištu? Šta ćemo sa pandemijom ludaka koji prolaze na crveno svetlo?

I što je najvažnije, šta ćemo sa ekonomskom krizom koja je ušla u predsoblje našeg društva?

Svet blokiran. Ljudi izašli na ulice, traže da vlade nađu rešenje za nastale probleme. Za to su ih i birali. A mi? Mi ćutimo kao i uvek. Krišto je danas tema, juče Knežević... Prašina u očima. Gluposti, diplomatske pobede u UN dok smo u ratu sa svim susedima. Kaže Tadić pre nekoliko dana "partije ne smeju na javna preduzeca da gledaju kao na svoj plen", a dva dana pre toga imenovao svog kolegu iz predsedništva DS na mesto direktora Železnice Srbije. "Politika mira i stabilnosti na Balkanu". Mišković isterao Mango iz Knez Mihajlove. "Tržišna ekonomija".

Tako je to u Srbiji koja se i dalje smanjuje. Zašto, pitam se?