Samo vi kuntajte

Ne znam kako da vam kažem da volim lik i delo Isaka Njutna, a naročito volim da se pozivam na njegov zakon akcije i reakcije. Pomenuo sam u jednom ranijem tekstu da glup narod donosi glupe odluke, a glupe odluke vode u haos i bedu.

Za četiri godine je lažni patriota Koštunica u kohabitaciji sa lažnim Titom Tadićem zaglibio Srbiju u septičku jamu, totalno, onda je stigla svetska kriza, Srbija propustila sve vozove sa ova dva pomahnitala skretničara i uskoro će se ova vlada na čelu sa Kakosebretajčovekzove Ikojeonuopšte da se nađe pred izborom. Ili će morati da dopusti javašluk kao za vreme Miloševića, za šta su DS-ovi velikopomireni koalicioni partneri kao riba u vodi, ili će morati da zategne kanap dok ovom narodu ne slomi vrat. Sa opcijom broj jedan problem je taj što mi nemamo kud. Za vreme Miloševića su bar postojali resursi nasleđeni iz SFRJ, a sada je to već odavno pojedeno. Sa opcijom broj dva, glad će biti kao dobro jutro, nezaposlenost i plenidba zbog naplate kredita kao dobar dan, a seča struje i slično će biti kao dobro veče.

Sve u svemu, nakon Đinđićevog ubistva, Srbija je pokazala da nema kapaciteta za opstanak kao država zbog sklonosti ka negativnoj selekciji, nekompetentnosti, javašluku, nevaspitanju i neumerenoj sujeti lidera, a i ostatka rulje. Stoga kada kažem "Srbija", mislim na teritoriju koju još uvek priznaju UN, mada je i to pod znakom pitanja. Narod ću zvati Kursadžije, a vlast neka bude Miš (pacov, štakor, štetočina). Država ne postoji, pa tako neka ona bude "za sada bez dobrog naslova".

 

Šetam sinoć sa prijateljem. Radi u jednom javnom preduzeću, prilično stručan u oblasti u kojoj radi. Ide onako očajan, apatičan i kaže: "Nije stvar što je loše, i za vreme Slobe je bilo loše, nego što nema izlaza i vere da ikada može biti drugačije. Za ovo smo se borili? Ja sada samo kada ih gledam u svojoj firmi ne mogu da verujem kako neko ko odlučuje može dati kormilo u ruke tako sujetnim idiotima, nekompetentnim, čak i bez greške mogu reći elementarno glupim."

 

Nema odgovora na to pitanje. Za to smo se borili očigledno.

 

Ili nismo? Ja nisam, oni jesu. To je razlika između mene i njih. Ja sam rođenjem postao Evropljanin i čitav život sam imao problem sa Kursadžijama zbog toga. Miševima je Evropa uzrečica koja obezbeđuje prostor za lagodan život, dok se kupusa opšte dobro. Ote mi se u jednom trenutku "jebem im mater ološku i licemernu mediokritetsku".

 

Šetamo ćutke dalje i stalno pitanje u glavi: ko je njima dozvolio to da rade, nije to samo stvar u nama koji smo im dozvolili, nego u tome odakle njima ideja i tolika količina bezobrazluka da kažu "e, ja ću to da radim". Hajde što sve pokraše i što sistemski zaglupljuju ovaj narod, nego se i u sve "razumeju". Sve može. Dajte spejs šatl par dana na obuku, pa ću da ga vozam do kometa i nazad. Realno, ne znaju ni kondom da navuku kako bi trebalo, bar da nas ne zaraze dok opšte sa "stanjem nacije".

 

Kaže miš Jeremić "dosta je sa uslovljavenjem Evropske Unije". Kome se to on obratio? Meni, Kursadžijama ili Evropi? Kursadžijama, oni se uvek obraćaju Kursadžijama. Gleda ga onaj ministar inostranih poslova Velike Britanije i verovatno misli u svojoj glavi "jebote, koji idioti, neće valjda oni stvarno u EU“. Zamislite da imate miša u kući, on vam buši kese sa brašnom, grize nameštaj, sere gde stigne, pravi probleme, a vi nekako volite sav živi svet i onda, kao, ajd' nema veze, zima je, živ je stvor, pa ga ne hvatate lepkom, mišolovkom, lopatom... i onda taj miš krene da vas ucenjuje tipa "e neću ja da budem u tvojoj kući ako mi tražiš da ne serem u brašno, ima da serem gde mi se sere, da jedem šta mi se jede i slike ima da izbušim, ako nastaviš sa uslovljavanjem." Mišolovka? Ma jok - lopata, ljudi, lopata. Vuka Jeremića poznajem iz osnovne škole. On je stajao na golu, a ja igrao skroz napred za odeljenje u fudbalu. U rukometu ja branio,  on igrao beka za školu. Bio je fenomenalan tip - otkačen, stalno na koševima, a najbolji đak. Nisam ga dugo video. Imam samo jedno pitanje kada ga vidim sledeći put: "koji je tebi ljubavni mišić, čoveče?"

Izađe Miš Đelić i kaže: "hajdemo, BRE, u tu Evropu". Malo se zanesem, ali, na sreću, fotelja je bila blizu. Sednem, opipam puls, "dobro je, imam ga" i pomislim: "nije dobro što ga imam mnogo - i suviše" - i onda shvatim da se on onako našminkan ponovo obraća Kursadžijama. Dobro je, nije meni ništa rekao, puls se vraća u normalu. Malo kasnije, Boža će opet: "hajde da iskoristimo ovu svetsku krizu da profitiramo kao narod". Ne znam da li je gore ako veruje u to ili ako nas tretira kao totalne idiote, pa nam se tako obraća ministar za nauku?! Sada će ostatak sveta da sačeka da Miševi iz "za sada bez dobrog naslova" svoje Kursadžije obuče da se snalaze u 21. veku.  Kursadžije, to je ključna reč, opet se obraća kursadžijama. Znate ono, car Dušan jeo viljuškom i sekao ruke za krađu, a glupi Evropljani na svom univerzitetu u Bolonji komadali prasiće zubima, kao Asteriks i Obeliks. Tarabići , šljivovica, Koštunići i slična sranja. Idemo dalje...

Kaže Miš Šaper (siva eminencija kosovsko-evropske Srbije): "Srbi i Amerikanci imaju dve zajedničke osobine..." Prekinem sa usisavanjem brašna koje je onaj moj kućni miš razvukao po celoj kući, čisto da čujem šta ima da kaže naš politički Njutn. "...I jedni i drugi smo demokratski narod". I to što kaže čovek, jeste, i Sadam Husein je održavao izbore redovno, njega je zaboravio verovatno slučajno. Sećate se one državne akcije "miting podrške iračkom narodu"? Progutam knedlu i slušam dalje: "I mi i Amerikanci smo narod koji kreira istoriju". Pa i to je u pravu. "Oni su pokrenuli inicijativu za formiranje UN, a mi smo ubili Franca Ferdinada". Mudar ovaj Šaper. Jao, opet je zaboravio na Sadama Huseina. I on je čovek kreirao istoriju. I Hitler isto. I Musolini. Džingis Kan, znači i Mongoli kreiraju istoriju, Čečeni, obe Osetije... 

I na kraju večito pitanje - "koliko to ima kursadžija u Srbiji?" - razmišljam se onako dok tražim lopatu po šupi, ali je nema, ukrao je komšija u međuvremenu, valjda i on ima miševe. Nema lopate, niko ti se ne obraća od političara, sediš i vičeš da ne ide tako "akcija i reakcija, ljudi", ali niko ne čuje. Ne vičem dovoljno glasno ili nemam dobar marketing. Možda da angažujem Šapera da mi odradi neku kampanju?

I tako kažem ja sebi jedno jutro: "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se". Video sam, to je jednom izjavio Duško Dugouško. Odem do trafike, ponesem svu ušteđevinu, stanem pred brkatu prodavačicu i gledam DVD "Kursadžije". Gledam ja njih, gledaju oni mene. Stojim tako, već se pravi red iza mene, ljudi protestvuju, jedan ulazi preko reda uzima "Pravdu" i "Kurir", rulja iza mene ćuti, ja ćutim, ipak sam došao da im se pridružim. "Molim vas, dajte mi..." - nemam glas da dalje izustim. U glavi uragan: "Ma kakve bre Kursadžije, jebem vam mater ološi, od danas štedim za pušku, počeću od Kursadžija, ma ne prvo ću onog miša da sklonim od kese sa brašnom". Kada počnu da menjaju glumce u Kursadžijama, znajte da nisam platio struju, ali sam se spremio za 19. vek u 21. veku u Srbiji.