Nakon Otpora na delu je Solidarnost

Novi društveni fenomen zaokuplja politički prosvećenu beogradsku omladinu

Nakon 1901. godine i rušenja kafane „Dardaneli" koja je stajala na mestu današnjeg Narodnog pozorišta, beogradski umetnici i intelektualci preselili su se u skadarlijske kafane i tako je nastala čuvena boemska četvrt.

Međutim, nisu baš sva skadarlijska mesta na kojima su se razmenjivale zamisli i nastajale nove ideje tako lako uočljiva. Na trećem spratu jedne od neprimetnijih zgrada u Skadarskoj ulici, dvorištem odvojene od kaldrme pune turista, nalazio se studio kompanije za proizvodnju video igara „Metamorf". U kreativnom i dinamičnom okruženju te mlade kompanije nastala su dva važna projekta.

Prvi je bio projekat mladih i talentovanih programera i dizajnera koji su sredinom 2007. godine uspešno završili rad na Genesis Rising: The Universal Crusade, prvoj srpskoj PC igri koja je kasnije uspešno plasirana na svetskom tržištu video igara. Nažalost, našoj javnosti daleko je zanimljivija vest bila tadašnji pomor riba u reci Svrljiški Timok, nego to da je Srbija konačno dobila kvalitetnog predstavnika u industriji interaktivne zabave čija se godišnja vrednost meri desetinama milijardi dolara. Na promociji se nije pojavio baš niko od pozvanih zvaničnika - čak ni ministarka za informatičko društvo. Osim dobro informisanih igrača, retko ko je znao da „Genesis Rising" nastao u samom srcu našeg glavnog grada.

Dobar deo tima koji je radio na igri uskoro se rasuo širom sveta, poput stotine hiljada drugih mladih ljudi koji nisu videli perspektivu za građenje svoje budućnosti u Srbiji.

Međutim, drugi projekat koji je nastao u „Metamorfu" iznedrio je neko ko je imao čvrstu nameru da ostane u našoj zemlji i na svaki mogući način promoviše prave vrednosti uz beskompromisno ukazivanje na sve pojave koje koče razvoj srpskog društva. Bio je to Milan Kamponeski, PR menadžer studija.

S obzirom na to da se oduvek interesovao za politiku, Milan Kamponeski je početkom 2008. počeo da piše politički blog pod nazivom „Solidarnost" (www.tinyurl.com/kamponeski). Duhovit i ironičan, ali istovremeno brutalno direktan i sirovo iskren, glas ovog blogera uskoro je postao izuzetno uticajan u domaćoj političkoj blogosferi.

Govoreći o različitim problemima s kojima se naše društvo suočava zbog interesa male grupe ljudi, tekstovi Kamponeskog postali su pravi hit na Facebook-u, društvenoj mreži na kojoj je prisutno skoro 15 odsto ukupnog stanovništva Srbije, kao i ogroman broj Srba iz dijaspore.

Nakon razmene ideja sa drugim mladim ljudima koji nisu želeli da se zadovolje zastarelim receptima i praznim obećanjima samozvane domaće političke elite, uskoro se spontano rodila ideja o nastanku organizacije koja bi se zalagala za osposobljavanje Srbije za šanse i izazove 21. veka i globalizacije.

Pokret koji je za svoja sredstva izabrao promovisanje lične inicijative, kreativnosti, demokratičnosti, profesionalizma i različitosti, kao i borbu protiv laži, licemerja, negativne selekcije, diletantizma i svih vrsta zloupotreba i diskriminacija spontano je dobio ime Solidarnost po blogu koji ga je inspirisao.

Bloger je upriličio nekoliko okupljanja na kojima su se sagovornici sa Facebook-a upoznali i u stvarnom životu, složili da svi faktori na političkoj sceni igraju istu igru zbog koje uvek ispašta samo i isključivo stanovništvo naše zemlje i oformili srž pokreta koji će tokom narednih meseci postajati pravi društveni fenomen među politički osvešćenom beogradskom omladinom - baš kao nekada "Otpor".

Ubrzo nakon definisanja osnovne platforme delovanja, novonastali Pokret Solidarnost je početkom aprila 2009. krenuo u svoju prvu kampanju, pod nazivom Ko je gazda Srbije?

Aktivisti pokreta su u više gradova Srbije na improvizovanim štandovima delili svojim sugrađanima flajere za čije štampanje su sami prikupili novac, a koji su informisali čitaoce o glavnoj tabu temi srpske politike: pitanju identiteta pravog vlasnika kiparske ofšor kompanije Hemslade Trading Limited, vlasnice Delta Holdinga (privrednog subjekta koji, prema rečima aktivista „Solidarnosti", „poseduje pola Srbije").

I pored potpunog medijskog bojkota kampanje, desetine hiljada građana je upoznato sa javno dostupnim informacijama Agencije za privredne registre s kojima, paradoksalno, većina građana nije bila upoznata. U Kraljevu je održana veoma zapažena tribina, a Pokret „Solidarnost" je počeo ubrzano da raste. Brojnim mladim ljudima se dopao iskren, neposredan i beskompromisan stav Pokreta i broj aktivista se vrtoglavo popeo na nekoliko stotina.

Tokom leta, po Beogradu su počele da se pojavljuju i karakteristične narandžaste majice sa logotipom „Solidarnosti". Iza naziva pokreta stoji jedan krug koji se zatvara, Sunce novog svitanja za Srbiju ili konačna tačka na sve loše iz prošlosti - zavisi koga pitate i kako ko tumači. No, bez obzira na te razlike u mišljenju, oko jednog se svi slažu.

Pokret Solidarnost će u septembru uzburkati još mnogo duhova kampanjom: „Nije vam to deda ostavio!"

Niz akcija koje se planiraju za cilj će imati da se što veći broj ljudi u Srbiji upozna sa činjenicama u vezi sa katastrofalno neuspešnom privatizacijom u poslednjih desetak godina, koja je dovela do ogromnog bogaćenja pojedinaca i strašne bede stotine hiljada radnika i njihovih porodica. Aktivisti će, takođe, kako kažu, skrenuti pažnju na to da su se svi prihodi od privatizacije slili u privatne džepove male grupe ljudi i bezumnu javnu potrošnju bez ikakvog plana, čime se Srbija na pragu 21. veka našla na začelju savremenog sveta. Pokret Solidarnost, takođe najavljuje iznošenje niza kvalitetnih i zdravorazumskih predloga rešenja tokom jeseni.

Ko je gazda Srbije?

Delta Holding. Delta Maxi. C Market. Delta Motors. Jugohemija. Delta Sport. Accessorize. Delta City. Delta Generali. Osamnaest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Poslovne zgrade čija se površine meri u stotinama hiljada kvadratnih metara. Promet koji godišnje prelazi više od polovine budžeta Republike Srbije.

Da li znate o kome je reč? Naravno, u pitanju je kompanija Delta.

Da li znate ko je njen vlasnik? Ako ste pomislili da je to Miroslav Mišković - pogrešili ste!

Pokret „Solidarnost" je u svojoj prvoj kampanji, sprovedenoj početkom leta, skrenuo pažnju domaćoj javnosti na to da, po javno dostupnim podacima iz baze podataka Agencije za privredne registre Republike Srbije (www.apr.gov.rs), vlasnik nijedne od Deltinih kompanija, pa ni Delta Holdinga, nije Miroslav Mišković, već ofšor kompanija Hemslade Trading Limited, sa sedištem u Nikoziji na Kipru (Arch. Makariou III, Kronos Court 66, prvi sprat, stan/kancelarija 12).

Tom prilikom konačno su postavljena pitanja koja svi političari, bez obzira na to da li su pozicija ili opozicija, prećutkuju već godinama unazad:

- Zbog čega se Miroslav Mišković u medijima neprestano pominje kao vlasnik Delte, ako srpska javnost nema baš nikakav uvid u poslovanje i vlasničku strukturu kompanije Hemslade Trading Limited?

- Ko je pravi vlasnik koji se krije iza netransparentnih zakona o ofšor poslovanju? Da li je to Miroslav Mišković, neko iz režima Slobodana Miloševića ili neko potpuno treći? Ukoliko je ta osoba srpski državljanin, gde ona plaća porez?

- Zbog čega se nijedna politička opcija u Srbiji nikada nije ozbiljno pozabavila problemom iznošenjem novca iz naše zemlje na Kipar, ako znamo da je američka vlada u svom godišnjem izveštaju o pranju novca navela da je tokom 2005. godine iz Srbije na Kipar prebačeno više od milijardu dolara, iako je prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije naš uvoz iz te zemlje u istom periodu bio vredan samo 40 miliona dolara? Da li neko ko kontroliše finansije namerno zatvara oči na organizovano iznošenje ogromnih svota novca iz naše zemlje i konsekventno veštačko stvaranje spoljnotrgovinskog deficita?

- Da li se iznešeni novac vraća u zemlju za finansiranje crnih fondova najvećih političkih stranaka iz pozicije i opozicije, čime se obezbeđuje politička volja za pokretanje obračuna sa svima koji stoje na putu širenja poslovnih aktivnosti kompanije koja je u javnosti tako često optuživana za monopol?

Nažalost, sva ova pitanja, za sada, ostaju bez odgovora.

Ukoliko se pri daljem razotkrivanju političke pozadine projekta Hemslade Trading Limited dokaže da je postojalo podsticanje sistemske korupcije kroz protivzakonito dotiranje novca glavnim političkim faktorima, monopolsko poslovanje, pranje novca ili veštačko kreiranje spoljnotrgovinskog deficita naše zemlje, Pokret Solidarnost je više puta istakao da će se zalagati za brzo i pravedno procesuiranje svih odgovornih lica, kao i nacionalizaciju privrednih subjekata koji su u vlasništvu pomenute kiparske ofšor kompanije, njihovu podelu na niz manjih kompanija koje će podsticati, a ne gušiti konkurenciju na tržištu i podelu akcija tih novonastalih preduzeća svim punoletnim građanima naše zemlje.

Autor: ekipa "Borbe"
Izvor: Borba, broj 28,885/86, 29. avgust 2009.

Suštinski problem Srbije su ljudi koji je vode

Postoji, sveukupno, nekoliko desetina hiljada ljudi koji razaraju esenciju društva za svoju kratkoročnu korist i ostatak naroda koji je potpuno sluđen i apatičan. Ako posle svakog velikog hapšenja raznoraznih "mafija", Mišković proširi svoju Delta imperiju, koja je cela u vlasništvu kiparske ofšor firme Hemslade Trading Limited, onda je naša dužnost da vidimo o čemu se tu radi

Da li biste predvodili gay paradu u Beogradu?

Prvo pa muško (smeh).

Što tako?

Mislim da je to pitanje za nove proevropske opcije u Srbiji i njihove lidere Nikolića i Vučića. To bi bilo potpuno u skladu sa njihovim novim političkim odelom.

A Vi?

Da li bih predvodio gay paradu?

Da.

Ako bi mi neko od organizatora objasnio šta je cilj i šta očekuju da će sa njom postići verovatno ne bih imao problem da budem na čelu te kolone.

Mislite da LGBT populacija ništa neće postići gay paradom?

Mislim da neće postići ništa pozitivno za svoju ideju, čak, naprotiv, mislim da nema lošijeg trenutka za održavanje gay parade po njih same.

U Srbiji, očigledno, nikada nije trenutak za održavanje takvog događaja?

Srbija kao država i srpsko društvo odavno nije bilo u težoj situaciji. Održavanje gay parade će nepotrebno kanalisati nagomilani bes naroda na pogrešnu stranu. Žao mi je što je tako, ali naše društvo nije spremno za mnogo ozbiljnije stvari od gay parade. Na kraju će se sve to pretvoriti u opštu tuču navijača i policije, i samo ćemo, još jednom, poslati neku pogrešnu sliku o sebi u svet. Mislim da bi bilo lepo da tu situaciju preduprede naše nove evropske političke zvezde iz SNS.

Šta mislite o novom zakonu o informisanju?

Mislite o još jednom obračunu Dinkića sa sopstvenom političkom praksom? Nije ovo prvi put da Dinkić stavlja celu državu u službu svojih ličnih obračuna. Zakon bi bio sramotan za režime u banana državama, a kamoli u zemlji koja pretenduje da bude član EU. Ako se ovaj zakon usvoji mi ćemo doći u situaciju da u eri internet komunikacije država može da zatvara medije. Em što je nedemokratično, em što je paradoksalno.

Šta je to što razlikuje Pokret Solidarnost od drugih aktera na političkoj sceni?

To je trik pitanje, šta god mi rekli naići će na opravdano podozrenje građana Srbije.

Razlikujete li se, onda, uopšte?

Nijedna od političkih partija u Srbiji nema nikakav legitimitet za bilo kakvu podršku građana, jer ne samo da su nas toliko puta prevarili i slagali, nego su svojim delovanjem potpuno ubili veru u našem narodu da ovde ikada može biti bolje.

I?

Pa nema tu i. Pre nekoliko dana mi u afirmativnom smislu prijatelj kaže „jesi li čuo izjavu Aleksandara Vučića od subote?". To je to, kratko pamćenje u narodu koje dozvoljava ljudima kao što je Vučić da nas pravi budalama dve decenije. Vučić se ne bavi politikom od subote, nego poslednjih dvadeset godina, i devetnaest i po od tih dvadeset se zalagao za ratove, Veliku Srbiju, rasulo u kojem živimo i sada odjednom „puj pike ne važi, mi smo se šalili, ipak „Evropa nema alternativu". Ne može to tako, šta je sa invalidima i poginulim ljudima u tim ratovima, šta je sa iseljenima i prognanima. Šta je sa fabrikama koje su stradale u bombardovanju, a danas radnici tih fabrika seku sebi prste, jer nema posla i novca za njih?
Znači, „Solidarnost" je bliža proevropskoj opciji?

To je opet banalizacija. Srbiju su podelili nesposobni političari i njihovi kadrovi za direktore javnih preduzeća. Podelili su nas na evropske i patriotske snage i, pri tom, ni jedni ni drugi nemaju veze sa onime za šta se navodno zalažu, samo im je marketing tako usmeren.

Srbija je toliko van svetskih tokova da nisam siguran da ćemo bez neke radikalne promene, uopšte, opstati kao društvo i narod.

Na šta mislite kada kažete da je Srbija van svetskih tokova?

Mislim na to da se ceo svet promenio, a mi se i dalje delimo na četnike i partizane. U svetu, pravila koja su važila do juče, danas više ne važe. Više vam niko ne može garantovati da znanje koje steknete danas možete sutra upotrebiti tako da sebi njime obezbedite životnu egzistenciju.

Na primer?

Na primer, pre nekoliko meseci sam kupio mobilni telefon, prepaid karticu sa 200 din kredita na njoj i to sve platio 1000 din. Što znači da je neko imao računicu da napravi telefon koji je prešao pola sveta i da ga, posle ko zna koliko ugrađivanja, proda meni za osam evra. Logički zaključak je da je taj telefon neko u Kini napravio za dva evra najviše.

I?

Da vam je to neko rekao pre deset godina smejali biste mu se u lice. A to, ujedno, znači da su izjave našeg državnog vrha da će kineske kompanije preseliti delove proizvodnje u Srbiju vređanje inteligencije građana, osim ako ne očekuju da srpski radnik radi za 10 evra mesečno.

Ali, Dinkić je, nakon dolaska iz Kine, imao predloge vrlo slične onim za koje se Vi zalažete?

Rekoh na početku priče, da postoji suštinska razlika između njihovih priča i dela. Naša elita je postavila takav sistem koji bukvalno razara samu supstancu našeg društva. Sve te njihove priče i velike ideje služe samo da se zamaskira jedna nakaradna grupacija koja pustoši sve pred sobom kao najezda skakavaca.

To tvrde i radikali.

I radikali spadaju u tu grupu skakavaca.

Skakavaca?

Suštinski problem Srbije su ljudi koji je vode. Na svakom rukovodećem mestu u našem društvu mi imamo personu koja je potpuno pogrešna za taj posao, i to ne samo pogrešna nego destruktivna. Oni su „seču grane na kojoj sedimo" doveli do savršenstva i poslednje faze. I kada bi me pitali koji je cilj Pokreta Solidarnost u jednoj rečenici rekao bih da je cilj da im otmemo tu testeru iz ruke pre nego što se svi zajedno ne stropoštamo na zemlju.

Koji to mi"?

„Mi" smo svi oni ljudi koji shvataju da je vreme za radikalne promene, ne samo u parlamentu, vladi i opoziciji, nego u svakom segmentu društva - školstvu, kulturi, nauci, u kućnom savetu i porodici...

Radikalne?

Vreme je definitivno pregazilo „umeren" pristup promenama. Srbija je pred bankrotom države.

A rešenje je...?

Rešenje je mnogo kompleksno, od 2004. na ovamo vlast je bukvalno trošila sve što je naše društvo imalo bez ikakve ideje šta će biti sutra. Sutra je stiglo ovih dana. Srbija u narednom periodu mora da radi na tome da izgradi energetsku nezavisnost, da obezbedi dovoljno hrane i da pokuša da od spoja Koridora 10 i 7 sa Lukom na Dunavu i Aerodromom Beograd napravi centralnu trgovinsku zonu u Evropi, ali, pre svega toga, samozvana elita mora da prestane da rasprodaje državnu imovinu da bi krpili rupe u budžetu, ili da uzimaju kredite, pod izgovorom izgradnje infrastrukture, a opet u cilju krpljenja rupa u budžetu.

I koliko je to „nas i njih"?

U Srbiji postoji, sveukupno, nekoliko desetina hiljada ljudi koji razaraju esenciju društva za svoju kratkoročnu korist i ostatak naroda koji je potpuno sluđen i apatičan, jer je ubeđen da to tako mora da bude.

Na koga mislite kada kažete nekoliko destina hiljada ljudi?

Vrhove političkih partija, tajkune, medijske tajkune, razne nesposobne direktore javnih firmi koji vode firme zarad malih privatnih interesnih grupacija, sve one koji su poraženi u nekoj svetskoj utakmici, a onda drže Srbiju zatvorenu da bi ovde izigravali gazde.

A Vi mislite da može drugačije?

Pa, sportski rečeno, tradicija je na njihovoj strani, jer mi iste priče pričamo već sto godina, dovoljno je pročitati Domanovića ili Rajsa i shvatiti da se kod nas ništa ne menja. Ali ako shvatimo da su se u u to vreme u SAD jurili kauboji i indijanci, a danas osvajaju svemir, onda logično mogu da zaključim da uvek ima šanse i da ovo društvo krene napred.

I kako Pokret Solidarnost misli to da uradi?

Prvi korak je da „opismenimo" naš narod za šanse i izazove 21. veka. Srbija se neće menjati sama od sebe, to mora da bude proces u kojem svi učestvujemo i koji svi razumemo. Pa, prvo da razumemo šta je moguće a šta nije, da bi ciljevi koje postavimo bili ostvarivi.

Zar se svi manje više ne zalažu za istu stvar?

Apsolutno ne, ako neko može u sred svetske ekonomske krize da traži mandat od građana sa pričom o 100.000 novih radnih mesta ili pričom i Kosovo i Evropa, na Kosovo ne može da kroči nogom bez odobrenja EULEX-a, a sa Evropom ne možemo ni SSP da odmrznemo, onda i najlakovernijima mora biti jasno kao dan da ima posla sa lažovima. Izvolite gospodo sprovedite svoju politiku za koju ste tražili mandat.

Ali, drugačije su okolnosti.

Malopre smo konstatovali da je kod nas ista priča sto godina. Ova kriza je samo jedan od bezbroj izgovora. Hajde da vidimo ko nas i zašto stvarno koči u tom poslu osposobljavanja Srbije za 21. vek? Ako posle svakog velikog hapšenja raznoraznih „mafija" Mišković proširi svoju Delta imperiju koja je cela u vlasništvu kiparske ofšor firme Hemslade Trading Limited, onda je naša dužnost da vidimo o čemu se tu radi. Na primer, ko je uopšte stvarni vlasnik Delte, gde ta osoba plaća porez i kuda bi otišao novac od prodaje Delte u slučaju da se to desi. I onda možemo da razgovaramo o krizi. To su sve teme koje će Pokret Solidarnost otvoriti kako u medijima, tako i na internetu i na ulici, u svakom kutku Srbije. Kampanjama i stalnim pritiskom na društvo pokazaćemo Srbiji da postoji opcija i da ovde može da bude drugačije.

Drugačije i bolje.

Autor intervjua: ekipa "Borbe"
Izvor: Borba, broj 28,885/86, 29. avgust 2009.

Šta li nam je u glavama?

Verovatno precenjujući političku obrazovanost svog naroda, čvrsto sam ubedjen da svaki Srbin dok gleda neki politički program, prosečno bar deset puta nedeljno pomisli: "šta li je ovima u glavi?"

Kod mene su razna pitanja u opticaju. Od "šta je ovom čoveku u glavi?" preko "šta li on misli da je nama u glavi?" do "ma ovo mora da je skrivena kamera!"

Gledam ih tako, a ipak imam onaj osećaj kao kada stojite u prepunom autobusu u kojem se neko "čuje" na "kupam se isključivo subotom - i leti i zimi", a samo se vi okrećete oko sebe da ustanovite poreklo iste nesrećne okolnosti, dok drugi kao da uživaju u nagonu za "vraćanjem poslednjeg pojedenog obroka na svetlo dana". Ili, recimo, ona filmska situacija sa turbulencijama u padajućem avionu i scenama u kojima ispadaju koferi iz tovarnog prostora, maske za disanje i sve to prati vriska i cika. Kod drugih da, kod nas jok. Mi imamo sreću da čujemo blagi posmrtno umirujući glas našeg kapetana koji saopštava. "Dragi putnici, sve je u redu. Vežite vaše pojaseve. Za koji minut ćemo sleteti u okean."

Dakle, razlog što je to tako u Srbiji, jeste to što postoji nekoliko vrlo efikasnih metoda manipulacije nacijom. Evo tri glavne.

Prva i osnovna manipulacija je pouzdana, "samo za tvoje uši" informacija iz "samog vrha"

Poslednjih nekoliko godina glavna "samo za tvoje uši informacija" jeste da je neko tamo, negde u svetu kreator naše unutrašnje politike. Malo toga od nas zavisi i zato svi moramo da trpimo samovolju pojedinaca. Što se tiče opozicije, "ti" iz sveta zaokružuju glasačke listiće većine građana u Srbiji. Što se tiče vlasti, podrazumeva se da "ti" kreatori naše politike upravo žele da Mišković bude glavni tajkun, Branko Radujko direktor Telekoma ili Bojan Krišto direktor Aerodorma.
Sve u svemu nisu krivi ovi sa vlasti, nego ih tako zapalo. Dakle, moraju reforme da se sprovedu, kažu, na "samom vrhu", ne bi oni, ali moraju (taj deo im verujem). A to što je njih zapalo (voljom onih u svetu, naravno) da ne osete težinu reformi ili se čak uglave u "primarnu akumulaciju kapitala", kako su interno nazvali ovu pljačku, jeste čist sticaj okolnosti.

Druga manipulacija je "zabrinutost" praćena grimasama i velikim rečima i još većim obećanjima i rešenjima.

Za Kosovo, EU, grip H1N1, socijano ugrožene radnike u opljačkanim firmama, krizu, doborobit životne sredine i životinja, slobodu medija, natalitet, Isusovo učenje, prava svih manjinskih grupa... Kao i pre deset godina velike reči, "velikih ljudi" koji iz svojih velikih kuća ulaze u tudje velike automobile da bi pravili velike račune novcem od velikih nameta malim ljudima - sve to samo za veliku Srbiju.

Zabrinutost prati velika borba protiv korupcije, još veća reforma državnog aparata, najveća moguća revizija raspodele državnih stanova, tolika odbrana prava Srba na Kosovu da Obama od straha sve vreme mora držati ruku na "crvenom dugmetu". Mda.

Treća, glavna manipulacija je "sve je u redu" manipulacija.

I drugi imaju probleme, pa se niko ne buni, evo osvojili smo zlato u nekom bazenu, kriza je gotova, dobićemo novi kredit, evo "beli šengen", a sada će i SSP, samo što nije... Oni koji kritikuju samozvanu "elitu" isključivo se služe govorom mržnje. Ma svaki put kada ne pohvale premudrost naše elite, oni ostrašćeno i zavidno skupljaju jeftine političke poene. Uz takve reči ide i onaj ležerni osmeh i konstatacija da je svaki kritičar aktuelne situacije ostrašćen, jer ga žena vara, ima tesne cipele, probleme sa erekcijom, više voli život nego Kosovo, ne voli sarmu i burek, zato što bi i on da krade a ne može, plaćen jer je izdajnik, kriminalac, nekrst, patuljak, homoseksualac, loš čovek i još trista drugih izmišljotina.

I tako... A u našem autobusu smrdi, li smrdi...

Neumerenost u umerenosti

iliti fekalna piramida vs. bela kuga

Prvo da pojasnim šta je fekalna piramida.

To je kostrukcija sistema funkcionisanja u našoj Srbiji, sistem u kojem nema veze šta znaš, već koga znaš. Sistem u kom priliku dobijaju "poznati" i podobni, a ne kreativni i sposobni. Fekalnu piramidu uglavnom čine fekalne cigle. Fekalne cigle su pojedinačne ili grupne pojave koje piramidu čine potpuno neupotrebljivom i neuglednom.

Fekalnim ciglama fekalne piramide nije preterano stalo do toga da mesto na kojem se nalaze unapređuju i obavljaju posao zbog kog su tu, jer najčešće isti i ne znaju da ga rade. Međutim, svaku kritiku doživljavaju lično i najčešće je karakterišu kao "čist govor mržnje".

Cigle fekalne piramide se skoro po pravilu ne uklapaju jedna u drugu, pa svaka od tih piramida na prvi pogled i ne izgleda kao prava piramida, već kao grupa malih fekalija na velikoj gomili.

Svaka normalna cigla u fekalnoj piramidi služi da se od te gomile fekalija napravi kakva-takva forma koja liči na piramidu, uz stalni pritisak na svest istih, da čvrstih cigala ima koliko hoćeš i da mogu samo fekalnoj dobroj volji da zahvale što imaju tu čast da im služe kao potpora.

Fekalne piramide se uvek pozivaju na dve stvari: na to da i u drugim piramidama u svetu ima fekalija i na to da nije u evropskom maniru da se kritikuje bilo koja piramida.

Cigle fekalne piramide liče na prave cigle i velika većina ljudi se prevari kada vidi takvu bez ličnog kontakta sa istom. Međutim, posle par kontakta i najveći laici shvataju sa kakvim materijalom su se uhvatili u koštac.

Fekalna piramida koristi sve raspoložive metode manipulacije, od snebivanja prema tonu bilo kakvog glasa protiv nje, do bučnih najava rešenja raznih problema.

Fekalne cigle naše piramide imaju istančane senzore koji registruju bilo kakvo prisustvo prave cigle i onda ulažu sve napore i raspoloživa sredstva da obična cigla ne ugleda svetlo dana, osim ako od nje ne naprave fekalnu ciglu ili da je po mogućnosti presele u neku drugu piramidu, po principu "što dalje, to bolje".

Fekalna cigla ima hiljadu zamerki na svaku kritiku fekalne piramide, koje silom tretira kao najbitnije u suštini univerzuma.

Fekalna cigla ne zna šta je to bela kuga.

Protiv sistema fekalne piramide jedino efikasno sredstvo je fekalna motka.

Fekalne motke ce se uskoro deliti u Pokretu Solidarnost - brzo stani u red!