Novi društveni fenomen zaokuplja politički prosvećenu beogradsku omladinu
Nakon 1901. godine i rušenja kafane „Dardaneli" koja je stajala na mestu današnjeg Narodnog pozorišta, beogradski umetnici i intelektualci preselili su se u skadarlijske kafane i tako je nastala čuvena boemska četvrt.
Međutim, nisu baš sva skadarlijska mesta na kojima su se razmenjivale zamisli i nastajale nove ideje tako lako uočljiva. Na trećem spratu jedne od neprimetnijih zgrada u Skadarskoj ulici, dvorištem odvojene od kaldrme pune turista, nalazio se studio kompanije za proizvodnju video igara „Metamorf". U kreativnom i dinamičnom okruženju te mlade kompanije nastala su dva važna projekta.
Prvi je bio projekat mladih i talentovanih programera i dizajnera koji su sredinom 2007. godine uspešno završili rad na Genesis Rising: The Universal Crusade, prvoj srpskoj PC igri koja je kasnije uspešno plasirana na svetskom tržištu video igara. Nažalost, našoj javnosti daleko je zanimljivija vest bila tadašnji pomor riba u reci Svrljiški Timok, nego to da je Srbija konačno dobila kvalitetnog predstavnika u industriji interaktivne zabave čija se godišnja vrednost meri desetinama milijardi dolara. Na promociji se nije pojavio baš niko od pozvanih zvaničnika - čak ni ministarka za informatičko društvo. Osim dobro informisanih igrača, retko ko je znao da „Genesis Rising" nastao u samom srcu našeg glavnog grada.
Dobar deo tima koji je radio na igri uskoro se rasuo širom sveta, poput stotine hiljada drugih mladih ljudi koji nisu videli perspektivu za građenje svoje budućnosti u Srbiji.
Međutim, drugi projekat koji je nastao u „Metamorfu" iznedrio je neko ko je imao čvrstu nameru da ostane u našoj zemlji i na svaki mogući način promoviše prave vrednosti uz beskompromisno ukazivanje na sve pojave koje koče razvoj srpskog društva. Bio je to Milan Kamponeski, PR menadžer studija.
S obzirom na to da se oduvek interesovao za politiku, Milan Kamponeski je početkom 2008. počeo da piše politički blog pod nazivom „Solidarnost" (www.tinyurl.com/kamponeski). Duhovit i ironičan, ali istovremeno brutalno direktan i sirovo iskren, glas ovog blogera uskoro je postao izuzetno uticajan u domaćoj političkoj blogosferi.
Govoreći o različitim problemima s kojima se naše društvo suočava zbog interesa male grupe ljudi, tekstovi Kamponeskog postali su pravi hit na Facebook-u, društvenoj mreži na kojoj je prisutno skoro 15 odsto ukupnog stanovništva Srbije, kao i ogroman broj Srba iz dijaspore.
Nakon razmene ideja sa drugim mladim ljudima koji nisu želeli da se zadovolje zastarelim receptima i praznim obećanjima samozvane domaće političke elite, uskoro se spontano rodila ideja o nastanku organizacije koja bi se zalagala za osposobljavanje Srbije za šanse i izazove 21. veka i globalizacije.
Pokret koji je za svoja sredstva izabrao promovisanje lične inicijative, kreativnosti, demokratičnosti, profesionalizma i različitosti, kao i borbu protiv laži, licemerja, negativne selekcije, diletantizma i svih vrsta zloupotreba i diskriminacija spontano je dobio ime Solidarnost po blogu koji ga je inspirisao.
Bloger je upriličio nekoliko okupljanja na kojima su se sagovornici sa Facebook-a upoznali i u stvarnom životu, složili da svi faktori na političkoj sceni igraju istu igru zbog koje uvek ispašta samo i isključivo stanovništvo naše zemlje i oformili srž pokreta koji će tokom narednih meseci postajati pravi društveni fenomen među politički osvešćenom beogradskom omladinom - baš kao nekada "Otpor".
Ubrzo nakon definisanja osnovne platforme delovanja, novonastali Pokret Solidarnost je početkom aprila 2009. krenuo u svoju prvu kampanju, pod nazivom Ko je gazda Srbije?
Aktivisti pokreta su u više gradova Srbije na improvizovanim štandovima delili svojim sugrađanima flajere za čije štampanje su sami prikupili novac, a koji su informisali čitaoce o glavnoj tabu temi srpske politike: pitanju identiteta pravog vlasnika kiparske ofšor kompanije Hemslade Trading Limited, vlasnice Delta Holdinga (privrednog subjekta koji, prema rečima aktivista „Solidarnosti", „poseduje pola Srbije").
I pored potpunog medijskog bojkota kampanje, desetine hiljada građana je upoznato sa javno dostupnim informacijama Agencije za privredne registre s kojima, paradoksalno, većina građana nije bila upoznata. U Kraljevu je održana veoma zapažena tribina, a Pokret „Solidarnost" je počeo ubrzano da raste. Brojnim mladim ljudima se dopao iskren, neposredan i beskompromisan stav Pokreta i broj aktivista se vrtoglavo popeo na nekoliko stotina.
Tokom leta, po Beogradu su počele da se pojavljuju i karakteristične narandžaste majice sa logotipom „Solidarnosti". Iza naziva pokreta stoji jedan krug koji se zatvara, Sunce novog svitanja za Srbiju ili konačna tačka na sve loše iz prošlosti - zavisi koga pitate i kako ko tumači. No, bez obzira na te razlike u mišljenju, oko jednog se svi slažu.
Pokret Solidarnost će u septembru uzburkati još mnogo duhova kampanjom: „Nije vam to deda ostavio!"
Niz akcija koje se planiraju za cilj će imati da se što veći broj ljudi u Srbiji upozna sa činjenicama u vezi sa katastrofalno neuspešnom privatizacijom u poslednjih desetak godina, koja je dovela do ogromnog bogaćenja pojedinaca i strašne bede stotine hiljada radnika i njihovih porodica. Aktivisti će, takođe, kako kažu, skrenuti pažnju na to da su se svi prihodi od privatizacije slili u privatne džepove male grupe ljudi i bezumnu javnu potrošnju bez ikakvog plana, čime se Srbija na pragu 21. veka našla na začelju savremenog sveta. Pokret Solidarnost, takođe najavljuje iznošenje niza kvalitetnih i zdravorazumskih predloga rešenja tokom jeseni.
Autor: ekipa "Borbe"Nakon 1901. godine i rušenja kafane „Dardaneli" koja je stajala na mestu današnjeg Narodnog pozorišta, beogradski umetnici i intelektualci preselili su se u skadarlijske kafane i tako je nastala čuvena boemska četvrt.
Međutim, nisu baš sva skadarlijska mesta na kojima su se razmenjivale zamisli i nastajale nove ideje tako lako uočljiva. Na trećem spratu jedne od neprimetnijih zgrada u Skadarskoj ulici, dvorištem odvojene od kaldrme pune turista, nalazio se studio kompanije za proizvodnju video igara „Metamorf". U kreativnom i dinamičnom okruženju te mlade kompanije nastala su dva važna projekta.
Prvi je bio projekat mladih i talentovanih programera i dizajnera koji su sredinom 2007. godine uspešno završili rad na Genesis Rising: The Universal Crusade, prvoj srpskoj PC igri koja je kasnije uspešno plasirana na svetskom tržištu video igara. Nažalost, našoj javnosti daleko je zanimljivija vest bila tadašnji pomor riba u reci Svrljiški Timok, nego to da je Srbija konačno dobila kvalitetnog predstavnika u industriji interaktivne zabave čija se godišnja vrednost meri desetinama milijardi dolara. Na promociji se nije pojavio baš niko od pozvanih zvaničnika - čak ni ministarka za informatičko društvo. Osim dobro informisanih igrača, retko ko je znao da „Genesis Rising" nastao u samom srcu našeg glavnog grada.
Dobar deo tima koji je radio na igri uskoro se rasuo širom sveta, poput stotine hiljada drugih mladih ljudi koji nisu videli perspektivu za građenje svoje budućnosti u Srbiji.
Međutim, drugi projekat koji je nastao u „Metamorfu" iznedrio je neko ko je imao čvrstu nameru da ostane u našoj zemlji i na svaki mogući način promoviše prave vrednosti uz beskompromisno ukazivanje na sve pojave koje koče razvoj srpskog društva. Bio je to Milan Kamponeski, PR menadžer studija.
S obzirom na to da se oduvek interesovao za politiku, Milan Kamponeski je početkom 2008. počeo da piše politički blog pod nazivom „Solidarnost" (www.tinyurl.com/kamponeski). Duhovit i ironičan, ali istovremeno brutalno direktan i sirovo iskren, glas ovog blogera uskoro je postao izuzetno uticajan u domaćoj političkoj blogosferi.
Govoreći o različitim problemima s kojima se naše društvo suočava zbog interesa male grupe ljudi, tekstovi Kamponeskog postali su pravi hit na Facebook-u, društvenoj mreži na kojoj je prisutno skoro 15 odsto ukupnog stanovništva Srbije, kao i ogroman broj Srba iz dijaspore.
Nakon razmene ideja sa drugim mladim ljudima koji nisu želeli da se zadovolje zastarelim receptima i praznim obećanjima samozvane domaće političke elite, uskoro se spontano rodila ideja o nastanku organizacije koja bi se zalagala za osposobljavanje Srbije za šanse i izazove 21. veka i globalizacije.
Pokret koji je za svoja sredstva izabrao promovisanje lične inicijative, kreativnosti, demokratičnosti, profesionalizma i različitosti, kao i borbu protiv laži, licemerja, negativne selekcije, diletantizma i svih vrsta zloupotreba i diskriminacija spontano je dobio ime Solidarnost po blogu koji ga je inspirisao.
Bloger je upriličio nekoliko okupljanja na kojima su se sagovornici sa Facebook-a upoznali i u stvarnom životu, složili da svi faktori na političkoj sceni igraju istu igru zbog koje uvek ispašta samo i isključivo stanovništvo naše zemlje i oformili srž pokreta koji će tokom narednih meseci postajati pravi društveni fenomen među politički osvešćenom beogradskom omladinom - baš kao nekada "Otpor".
Ubrzo nakon definisanja osnovne platforme delovanja, novonastali Pokret Solidarnost je početkom aprila 2009. krenuo u svoju prvu kampanju, pod nazivom Ko je gazda Srbije?
Aktivisti pokreta su u više gradova Srbije na improvizovanim štandovima delili svojim sugrađanima flajere za čije štampanje su sami prikupili novac, a koji su informisali čitaoce o glavnoj tabu temi srpske politike: pitanju identiteta pravog vlasnika kiparske ofšor kompanije Hemslade Trading Limited, vlasnice Delta Holdinga (privrednog subjekta koji, prema rečima aktivista „Solidarnosti", „poseduje pola Srbije").
I pored potpunog medijskog bojkota kampanje, desetine hiljada građana je upoznato sa javno dostupnim informacijama Agencije za privredne registre s kojima, paradoksalno, većina građana nije bila upoznata. U Kraljevu je održana veoma zapažena tribina, a Pokret „Solidarnost" je počeo ubrzano da raste. Brojnim mladim ljudima se dopao iskren, neposredan i beskompromisan stav Pokreta i broj aktivista se vrtoglavo popeo na nekoliko stotina.
Tokom leta, po Beogradu su počele da se pojavljuju i karakteristične narandžaste majice sa logotipom „Solidarnosti". Iza naziva pokreta stoji jedan krug koji se zatvara, Sunce novog svitanja za Srbiju ili konačna tačka na sve loše iz prošlosti - zavisi koga pitate i kako ko tumači. No, bez obzira na te razlike u mišljenju, oko jednog se svi slažu.
Pokret Solidarnost će u septembru uzburkati još mnogo duhova kampanjom: „Nije vam to deda ostavio!"
Niz akcija koje se planiraju za cilj će imati da se što veći broj ljudi u Srbiji upozna sa činjenicama u vezi sa katastrofalno neuspešnom privatizacijom u poslednjih desetak godina, koja je dovela do ogromnog bogaćenja pojedinaca i strašne bede stotine hiljada radnika i njihovih porodica. Aktivisti će, takođe, kako kažu, skrenuti pažnju na to da su se svi prihodi od privatizacije slili u privatne džepove male grupe ljudi i bezumnu javnu potrošnju bez ikakvog plana, čime se Srbija na pragu 21. veka našla na začelju savremenog sveta. Pokret Solidarnost, takođe najavljuje iznošenje niza kvalitetnih i zdravorazumskih predloga rešenja tokom jeseni.
Ko je gazda Srbije?
Delta Holding. Delta Maxi. C Market. Delta Motors. Jugohemija. Delta Sport. Accessorize. Delta City. Delta Generali. Osamnaest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Poslovne zgrade čija se površine meri u stotinama hiljada kvadratnih metara. Promet koji godišnje prelazi više od polovine budžeta Republike Srbije.
Da li znate o kome je reč? Naravno, u pitanju je kompanija Delta.
Da li znate ko je njen vlasnik? Ako ste pomislili da je to Miroslav Mišković - pogrešili ste!
Pokret „Solidarnost" je u svojoj prvoj kampanji, sprovedenoj početkom leta, skrenuo pažnju domaćoj javnosti na to da, po javno dostupnim podacima iz baze podataka Agencije za privredne registre Republike Srbije (www.apr.gov.rs), vlasnik nijedne od Deltinih kompanija, pa ni Delta Holdinga, nije Miroslav Mišković, već ofšor kompanija Hemslade Trading Limited, sa sedištem u Nikoziji na Kipru (Arch. Makariou III, Kronos Court 66, prvi sprat, stan/kancelarija 12).
Tom prilikom konačno su postavljena pitanja koja svi političari, bez obzira na to da li su pozicija ili opozicija, prećutkuju već godinama unazad:
- Zbog čega se Miroslav Mišković u medijima neprestano pominje kao vlasnik Delte, ako srpska javnost nema baš nikakav uvid u poslovanje i vlasničku strukturu kompanije Hemslade Trading Limited?
- Ko je pravi vlasnik koji se krije iza netransparentnih zakona o ofšor poslovanju? Da li je to Miroslav Mišković, neko iz režima Slobodana Miloševića ili neko potpuno treći? Ukoliko je ta osoba srpski državljanin, gde ona plaća porez?
- Zbog čega se nijedna politička opcija u Srbiji nikada nije ozbiljno pozabavila problemom iznošenjem novca iz naše zemlje na Kipar, ako znamo da je američka vlada u svom godišnjem izveštaju o pranju novca navela da je tokom 2005. godine iz Srbije na Kipar prebačeno više od milijardu dolara, iako je prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije naš uvoz iz te zemlje u istom periodu bio vredan samo 40 miliona dolara? Da li neko ko kontroliše finansije namerno zatvara oči na organizovano iznošenje ogromnih svota novca iz naše zemlje i konsekventno veštačko stvaranje spoljnotrgovinskog deficita?
- Da li se iznešeni novac vraća u zemlju za finansiranje crnih fondova najvećih političkih stranaka iz pozicije i opozicije, čime se obezbeđuje politička volja za pokretanje obračuna sa svima koji stoje na putu širenja poslovnih aktivnosti kompanije koja je u javnosti tako često optuživana za monopol?
Nažalost, sva ova pitanja, za sada, ostaju bez odgovora.
Ukoliko se pri daljem razotkrivanju političke pozadine projekta Hemslade Trading Limited dokaže da je postojalo podsticanje sistemske korupcije kroz protivzakonito dotiranje novca glavnim političkim faktorima, monopolsko poslovanje, pranje novca ili veštačko kreiranje spoljnotrgovinskog deficita naše zemlje, Pokret Solidarnost je više puta istakao da će se zalagati za brzo i pravedno procesuiranje svih odgovornih lica, kao i nacionalizaciju privrednih subjekata koji su u vlasništvu pomenute kiparske ofšor kompanije, njihovu podelu na niz manjih kompanija koje će podsticati, a ne gušiti konkurenciju na tržištu i podelu akcija tih novonastalih preduzeća svim punoletnim građanima naše zemlje.
Izvor: Borba, broj 28,885/86, 29. avgust 2009.