Kako je Srbija nakon 200 godina stalnih pobeda postala najveći gubitnik na kraju 20. veka.
Nema dileme: kako vreme odmiče, svakome ko želi da vidi jasno je da je totalna propast Srbije počela 1986. godine objavljivanjem Memoranduma SANU. Velikosrpska politika bazirana na "Načertaniju" Ilije Garašanina, starom 150 godina, na kraju 20. veka bila je ne samo prevaziđena, već i pogubna po sve strateške interese moderne srpske države.
U Memorandumu SANU se izazivanje političke krize u slučaju da ostale republike SFRJ ne prihvate velikosrpske aspiracije večitih gubitnika Titove Jugoslavije pominjalo kao sredstvo za ostvarenje ciljeva njegovih pisaca. Ti večiti gubitnici i disidenti, koji su, nekim čudom, na svim plenumima SKJ uvek bili na "pravoj" (tj. Titovoj) strani, uskoro su i izazvali tu krizu, pa malo kasnije i ratove i sve su do poslednjeg su ih izgubili.
Posledica katastrofalne neprilagođenosti tih ljudi vremenu u kom su živeli dovela je do toga da je od svih republika nekadašnje SFRJ jedino Srbija ostala totalni gubitnik. Svi drugi narodi su ostvarili svoje pobede. Dobili su nezavisnost, satanizovali Srbiju, iskupili se za fašističke pokrete tokom Drugog svetskog rata, izgradili infrastrukturu i uhvatili priključak sa ostatkom sveta. Srbija i srpski narod su postali nacionalno isfrustirani, praktično zaostali i potpuno izopšteni iz svih svetskih tokova - samim tim i preodređeni za nestajanje s lica zemlje.
Nepotrebni ratovi i nakaradna vizija kao nuspojave izrodili su korupciju, tajkunizaciju, totalnu kulturnu degradaciju, uništenje institucija i propadanje celog društva. Ono što nije pošlo za rukom Turcima za pet stotina godina ili komunistima za pedeset, uspelo je za desetak toj "velikosrpskoj" bulumenti.
Dvadeset godina kasnije, nakon totalnog poraza "memorandumske" ideje, predsednik Republike Srbije je sin jednog od glavnih kreatora Memoranduma SANU. "Gde ja stadoh ti produži" ima svoju praksu i u 21. veku. Na njegovoj inauguraciji su u prvim redovima stajali upravo pisci Memoranduma. Isti ljudi, iste veze, pedigrei, metode, ideje i - što je najgore - sa poputno istim ishodom po naš narod.
Ono što je najgore jeste što u srpskom narodu ne postoji većina za pomenutu "memorandumsku" politiku, već se veštim manipulacijama napaćenog, podeljenog i sluđenog naroda obezbeđuje podrška za nosioce iste. Na primer, Nikolić i Dačić su sada postali proevropski političari samo u cilju smekšavanja određenog dela biračkog tela, bez stvarnog razumevanja evropske tradicije Srbije. Boris Tadić je isto ono što je oduvek bio i Koštunica: umerena struja "memorandumskih" gubitnika koja je stanju da napravi most između ekstremnih snaga koje je predvodio Milošević i iskrenih protivnika te nakazne tvorevine oličene u Zoranu Đinđiću, Vesni Pešić, Milanu St. Protiću...
Satanizacija nosioca drugačije politike, kao i relativizacija različitosti ovih ljudi dodatno je sludela naš narod, sakrivši prave opcije i suzivši mu mogućnost ispravnog izbora. Zbog toga se svi i nalazimo u onom stanju kada je potpuno jasno da nam u zemlji ništa ne funkcioniše, ali većina nije u stanju da shvati odakle potiču svi problemi. Igranje sa slabostima našeg naroda ima nesagledive posledice, pa su stalne medijske manipulacije razbile Srbe na bezbroj grupica od kojih se većina zalaže za suštinski nebitnu činjenicu koju brani do krvi i uvek bez pozitivnog ishoda. Svaka zdrava inicijativa se nekako uvek udavi na krivim temeljima koji su udareni u prošlom veku te davne 1986. godine.
Zbog toga će se Solidarnost boriti za uspostavljanje potpuno novog sistema i društvene organizacije koji će biti u harmoniji sa duhom 21. veka. Zbog toga pozivamo sve političke, nevladine i društvene organizacije da se uključe u bitku za postavljanje novih temelja srpskog društva. Ti temelji moraju biti izgrađeni na kreativnosti, kompetentnosti, poštenju, solidarnosti, tržišnoj ekonomiji, promovisanju pravih vrednosti, slobodi govora, demokratiji, napretku, stalnom obrazovanju i usavršavanju, kao i očuvanju pozitivnih tradicionalnih vrednosti našeg naroda, kao što su gostoprimljivost, hrabrost i konstantna borba za slobodu.
Pre bilo kakave praktične priče o zaduženosti Srbije, investicijama, privredi, koridorima, obrazovanju, ekologiji, bioinženjeringu, nezaposlenosti, ljudskim pravima, naša država i naše društvo moraju da raščiste jednom za uvek sa "memorandumskim" luzerima i njihovim kolaboratorima u politici, ekonomiji, sudovima, medijima, kriminalnim strukturama i delovima bezbednosnih službi. Pokret Solidarnost se zalaže za osnivanje narodne komisije koja će utvrditi spregu između političkih i kriminalnih grupa, kao i ulogu i odgovornost svakog pojedinca tih krugova tokom poslednjih 25 godina, sve to sa ciljem da se konačno zaustave i kazne svi oni koji su Srbiju doveli u stanje u kom se sada nalazi. Bez toga naša zemlja jednostavno ne može krenuti napred iz krize i apatije u kojoj se trenutno nažalost nalazi.
Tekst je napisan u saradnji sa Nikolom Ignjatovićem. Hvala, Nidžo.
Posts
