Čitajući na Facebook-u neke komentare na moj note "Delta. Kompanija ili kombinacija državnog vrha?", shvatio sam da nisam bio dovoljno jasan u prikazu suštine teksta.
Taj tekst govori o tome da je grupa ljudi (Dinkić, Mišković, Milosavljević, Jelašić, Đelić i još mnogi iza kojih verovatno iz senke stoji Danko Đunić, a uz prećutnu podršku vrhova svih političkih partija: Tadića, Koštunice, Nikolića, Jovanovića, Dačića i ostalih sitnijih) organizovala kriminalno delo, kao što su radile "sitnije ribe" u pitanju pojedinačnih preduzeća, samo što je to ova grupa uradila se celokupnom državom. Ovo nema veze sa liberalnim kapitalizmom ili socijalizmom, ovo je organizovani kriminal na najvišem nivou, kao svojevremeno Dafina ili Zajam za preporod Srbije.
Sa namerom da "naduvaju" cenu kompanije Delta, najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji, oni su povukli niz ekonomskih i političkih poteza koji su Srbiju doveli na ivicu propasti. Nerealno visoka cena dinara je pospešila uvoz, a uništila proizvodnju. Prodajom preduzeća u privatizaciji su obezbedili novac kojim su kroz javnu potrošnju fiktivno i privremeno podigli standard da bi građani mogli tim novcem da kupuju robu u Deltinim radnjama. Time taj novac nije uložen u razvoj realnog sektora ili u strateške projekte, već indirektno u "atomsku ekspanziju" Delte.
Kroz policiju i sudstvo, ne samo da su uništili konkurenciju, nego su vrlo jasno pokazali da neće tolerisati bilo kakvo mešanje u "njihove poslove" drugih jakih kompanija. Vi sve vreme imate u vladi nekog ko je blizak Delti i ko štiti njihov interes. Dok se narodu baca prašina u oči sa nacionalnim i evropskim pitanjem, Delta direktno i indirektno finansira i Šešeljevu odbranu u Hagu i evropsku opciju Srbije.
Da ponovim neke činjenice. U državi kojom u svakoj pori drustva vladaju političari i čiji je državni budžet pet milijardi evra, jedan čovek se procenjuje na dve milijarde evra. Za poređenje, to bi bilo kao kada bi Bil Gejts bio težak 2,000 milijarde dolara umesto svojih 60 (što ga čini drugim najbogatijim čovekom na svetu, koji je to bogatstvo stekao bez pljačke sopstvenog naroda, već proizvodom nečega što danas ceo svet koristi).
Dalje, za Radulovićem podignuta optužnica u navodnoj borbi protiv "stečajne mafije" (Mišković preuzeo "C market"), uhapšen Savićević (afera "Genex", Mišković kupuje Hotel Intercontinental Beograd nakon toga), Kariću otet Mobtel i prodat Telenoru za 1.7 milijardi evra (novac završio u NIP-u, za koji je prvo bio zadužen Dinkić, pa Đilas, a iz kojeg je finansirana pretežno javna potrošnja koja je na kraju završila na Deltinim računima, jer iz gore navedenog jasno je da građani nemaju puno izbora u Srbiji za trošenje novca: Maxi, C market, Tempo, Zara, Mango, Delta Sport, Costa Coffee, Delta M koji zastupa BMW, Honda, Fiat, Alfa Romeo, Lancia...). Samo uvoz i maloprodaja u Srbiji.
Nerealna cena nekretnina u Beogradu je takođe posledica zlonamerno usmerene državne ekonomije, kao i neravnomernog razvoja Srbije (Dinkić je bio ministar za ravnomerni razvoj). Cene nekretnina u Beogradu veća je nego u velikoj većini svetskih metropola (Mišković poseduje Univerzitetsko naselje, Luku Beograd, zemljište pored autoputa od Autokomande do Dušanovca, Delta City, skoro sve objekte u Knez Mihajlovoj...).
Nakon ubistva Đinđića, velika većina investicija bila je isključivo u trgovinu (poslednja ozbiljna u porizvodnju je bila USS Steel).
Da konačno sumiram, građani Srbije imaju nerealno visok standard u odnosu na realnu mogućnost države. To je postignuto rasprodajom svega vrednog u državi, a tim novcem je, umesto realnog, finansiran javni sektor. Realni sektor je sistemski uništen visokim kursom dinara koji je podržao spoljnotrgovinski deficit. Delta je monopolista u trgovini na malo, pa je veliki deo tog novca koji je do građana stigao kroz javnu potrošnju završio na računima ove kompanije.
Država nije preduzela ni jedan korak da promeni nešto u svom katastrofalnom poslovanju do dana kada je bila prinuđena na stand-by aranžman sa MMF-om. Ne verujem u glupost državnog vrha, već u organizovanu prevaru. Jedina razlika izmedju njih i "stečajne" ili "drumske mafije" je u veličini plena. Jedina razlika između ove i Miloševićevih prevara i pljački je u sofisticiranosti metode.
Takođe, Delta je na prodaju. Kada i ako se pronađe kupac, drastično će pasti vrednost dinara, kao i svega ostalog u državi. Tada će i 1.2 milijarde evra u Srbiji vredeti kao nekoliko milijardi evra sada. Plate, naši stanovi, firme, poslovi i sve ostalo što imamo postaće totalno bezvredno. Kao i naši životi ili znanje.
Zbog jako teškog puta, da bi se dokazala povezanost ovog vrlo simptomatičnog sleda događaja sa njenim akterima, jer je Mišković finansijer svih vrhova političkih opcija (i pozicije i opozicije), kao i većine medija, jedino moguće rešenje jeste nacionalizacija Delte kao strateški najbitnije kompanije u Srbiji koja je imperiju izgradila na sistemskom uništavanju države od strane najviših državnih funkcionera tokom poslednjih pet godina. U protivnom, vrlo brzo pošto Delta bude prodata, dinar će drastično oslabiti, a narod će staviti svu svoju imovinu na doboš, jer neće imati mogućnosti da otplaćuje struju i hranu, a o kreditima da i ne govorim. Istorija se ponavlja, "Zajam za preporod Srbije, drugi deo", a sve pod pričom tržišne ekonomije. Tada će Srbija dobiti "novu elitu" koja je svoj narod uterala u glad u bedu zarad ličnog interesa. Istu takvu elitu je napravio i Milošević. Jedini problem je što u Srbiji nema svesti za elitu, već jednom mora da se započne sa poštovanjem zakona i da se napravi sistem koji će čuvati društvo, a ne stalno da najgora bagra i ološ uteruje ovaj narod u stradanje, glad i bedu.
Ovde postoji niz konkretnih dokaza ekonomskog i političkog tipa koji bi ovaj tekst ponovo oterali u stranputicu. Za sada je dovoljan zdrav razum, malo prisećanja Miloševićevih prevara i čista logika.
Znate ono, došao stečajni direktor u firmu koju je njegov kum, prethodni direktor, namerno doveo na ivicu propasti, umrtvio proizvodnju, prikazao nerealne dugove iz 1993. bez konverzije u današnju vrednost i prodao je jedinom ponuđaču, svom drugom kumu, za sitne pare. Radnike otpustili, proizvodnju konačno ugasili, a od poslovnog prostora napravili butike i kafiće koji ne rade.
Ili ovako - privatna firma po nerealnim cenama prodavala toj društvenoj svoje usluge ili nepotrebne proizvode sve dok društvena privatnoj nije potpuno postala dužnik u vrednosti svoje cele imovine. Pa onda potplaćene sudije, direktori i slični samo prebace sve iz društvene u privatnu, tamo se zaposle i oni i njihova rodbina i svi mirni osim 2,000 radnika društvene firme koji bez razloga ostaju bez posla, kao i države koja ostaje bez još jednog proizvođača.
Ovi su uradili nešto slično, samo što su naduvali vrednost privatne firme u koju su na perfidan nacin stukli sav državni novac. U ovom slučaju, društveno preduzeće je bila Srbija, a privatno Delta. U suštini, i jedni i drugi i treći su "zaklali vola za pola kile mesa", kako kaže naš narod. Našeg vola za njihovih pola kile mesa. Kakvo Kosovo, kakva Evropa, kakva tržišna ekonomija ili komunizam. Ovo je čista pljacka i prevara. "Ekonomija destrukcije", drugi deo.
Posts
