Uspešnost jednog društva meri se sposobnošću tog društva da se integriše u svetske tokove. Prvi stepen nadgradnje na tu uspešnost je jasno zadržavanje osnovnih nacionalnih i tradicionalnih vrednosti u okviru društva koje je poštovano kod ostalih naroda. Treći stepen nadgradnje jeste sposobnost da se sopstvene vrednosti i tradicije nametnu drugim društvima nenasilnim metodama.
Zadržavati nacionalnih vrednosti bez integracije u svetske tokove ili ih čak suprotstaviti tom procesu pogubno je i dugoročno vodi rastakanju države, naroda i društva u kojem se na kraju, pod pritiskom okolnosti, pojedinci i sitne grupe odriču svega, samo da bi zadržali najosnovnije egzistencijalne potrepštine.
Upravo ovo poslednje se desilo Srbiji i sprskom narodu u poslednjih 20 godina. Mi polako ulazimo u poslednju fazu raspada društva.
Problem je što je upravo naša “elita”, ako se to tako može nazvati, kreator takve situacije. Ona i dan danas vodi svoju politiku kroz apsolutno sve postojeće političke opcije. Naše društvo je pred nokautom, a u velikoj većini savremenih svetskih istorijskih i geografskih udžbenika Srbija i Srbi skoro da ne postoje. Upornim insistiranjem kretanja u istom pravcu svakako nas vode do konačne dezintegracije.
Iako deo tih grupica koje se već uveliko odriču nacionalne vrednosti Srbije u korist integracije u svetske tokove misli da će nešto korisno učiniti, one greše, jer mi imamo dva procesa koji su obrnuti od cilja kojem težimo.
Prvo, oni što se posipaju pepelom za dela koje su učinili pojedinci i uporno pružaju ruku onima koji tu ruku neće i koji se odriču patriotizma, jer ih je sramota Srbije, moraju da shvate da će bez nacionalnog identiteta u sebi brzo postati deo plena nekog naroda koji ima sopstveni identitet i strategiju. Tužnu poziciju gospodara u urušenoj kući zameniće ulogom sluge u štali osrednjeg gospodara.
Drugo, kontrastruja, oni što “pišu ćirilicom”, lupaju semafore pod parolom Kosovo je Srbija, veličaju ratne zločince (upravo one koji su nam uzeli nacionalni identitet i zamenili ga zločinačkim) i mrze Evropu i Svet (iako ne znaju šta baš to konkretno znači onako rudimentarno sa “dna kace”) moraju da shvate da se moramo priključiti svetskim tokovima kako bi zaustavili rastakanje Srbije i sprečili brisanje srpske istorije.
Srbija ima svoju istoriju koja je imala i dobre i loše strane. U srpskoj istoriji postoje ljudi kao što su Dositej Obradović, Nikola Tesla, Ilija Kolarac, Mihajlo Pupin, Laza Paču, Stevan Sinđelić, Vuk Karadžić, kao i Đorđe Vajfert i Arčibald Rajs. Međutim, tu su i Puniša Račić, Ratko Mladić, Slobodan Milošević... Niko nema razloga da se stidi toga što je Srbin, niti bilo ko sme svoju sudbinu da stavi ispred kolektivne, ali istovremeno niko nema prava da svojata srpstvo isključujući one koji vole ovu zemlju i istoriju. Niko nema pravo da se odriče Srbije, ali niko nema prava ni da veliča kriminal i nasilje kao vrednosti koje mi poštujemo. To obe "suprotstavljene strane" našeg društva moraju da shvate.
Jedino zdrav narod može opstati. Zdrav narod mora imati svoj zdrav nacionalni identitet. Identitet koji spaja nas, ono što mi jesmo, ono što je najbolje u nama, ono što bismo mi cenili kod drugih naroda, kao i vreme i mesto u kojem živimo.
Posts
