Sećate li se onoga kada smo bili klinci, pa pre nego što uđemo u tuču prvo iznesemo argumente na sto, tek da se zna ko je ko? "Moj tata radi u policiji i zna celu policiju!" "Nije to ništa, moja mama radi na VMA i zna celu vojsku!" E vidite - Miladinova mama zna celu državu.
Jedini problem je što Štajnhauerov tata zna jednu veću državu - i NATO, MMF, UN...
Eto nama nove teme za zaluđivanje mase u Srbiji. Još uvek se čeka na razmaženog gospodara Srbije da javno uputi Mirka i Ivicu kako da se odnose prema tom problemu, a ja opet "trčim pred rudu". Nema veze, i onako se posle predsednika ne govori.
Siže priče glasi ovako. Ovaj tip je nekog odvalio od batina. Naravno, pogrešnog tipa - šta bi Srbin drugo uradio. Onda je platio kauciju i, uz pomoć državnih službenika, pobegao iz SAD. E, tu je nastao problem, i to vrlo ozbiljan problem, jer su Kovačevići od mladalačkog siledžijstva napravili diplomatski problem. Sve ostalo su priče "rekla - kazala". Država je odlučila da sanira taj problem nekim kešom i, naravno, srpska javnost koja mora da plaća sve svoje račune i poreze i koja se davi u egzistencijalnim problemima, "odlepila" je od besa, jer je ta "državna tajna" bila tajna svega 15 minuta.
Delu političke bulumente bitno je jedino ko je "drukara", a drugom delu da li je Štajnhauer bio u komi pet minuta ili pet dana. Na kraju, tu su i oni koji se bune na plaćanje te kečerske zajebancije živahnog Srbende, ali i dalje poslušno dižu ručicu sa vladajućom većinom u Beogradu, a neretko i u Republici.
Negde na kraju, trebalo bi da piše: jedan delikvent, njegovi roditelji koji ga nisu vaspitali i nekoliko političkih bitangi su zbog tinejdžerske tuče napravili najozbiljniji diplomatski incident sa SAD od Miloševića na ovamo i glupom sitnicom udarili temelj novim, potpuno nepotrebnim, problemima naše dve zemlje. Rešenje? Kovačević da se isporuči SAD, njegovi roditelji da odgovaraju za korupciju, državni službenici za zloupotrebu službenog položaja, ministar spoljnih poslova da se smeni, poslanici da raspravljaju o poverenju Vladi zbog netransparentnosti i nemogućnosti da čuva državne tajne. Naravno, Tadić da podnese ostavku, jer odavno najbrutalnije krši Ustav Srbije - to se podrazumeva.
Kovačevići su već pokazali da im sa nepravednim američkim pravosuđem ne ide, ali da sa srpskim ljubiteljima pravde, zakona i nešto evrića koji imaju razumevanja za njihovog "novog sprskog heroja", sve ide baš onako kako bi trebalo. Evidentno je da porodica Kovačević očigledno ima poverenja u srpsko pravosuđe koje je nadaleko čuveno po svojoj efikasnosti, profesionalizmu, nepodmitljivosti i pravdobljubivosti. Baš zbog toga je Dačić, poznat po svom poštenju (od poslednjih zbirki izdvajamo "Kofer" i "Akcize" a.k.a. Peconi), rekao da je najvažnije da se Kovačeviću sudi u Srbiji.
Cijena? Prava sitnica.
Milion dolara ili...
- 14,717 studentskih kredita
- 25,019 učeničkih kredita
- 1,943 prosečne plate u Srbiji
- 4,970 naknada za nezaposlene
- 42,390 dečjih dodataka
- 2,963 naknade za prvo dete
I, uprkos svemu, ta zla nepravedna Amerika spremna je da Kovačevića, mrskog im Srbina, pusti uz plaćenu odštetu i onda da uputi Srbiji pomoć od 64 miliona dolara.
Pre nego što se vratim na temu omiljenog nam "buzdovana", pomenuću vam samo da će Srbija najverovatnije do leta ući u recesiju. Znam da prosečnom čitaocu to ništa ne znači, ali pojasnimo to ovako. Srbija je od MMF morala da pozajmi 500 miliona dolara da bi mogla da isplati plate, penzije i ostala davanja (čisto da ljudi ne poumiru od gladi i zime). Ta računica je napravljena kada se računalo na to da Srbija ne samo da neće u recesiju, nego da će i imati privredni rast od 4%. Sada su zaključili da će privredni rast biti ispod 1% i zbog toga moraju od MMF da pozajme još tri milijarde dolara da bi zaposleni, penzioneri i ostali primili svoje plate i penzije. Istini za volju, Vlada nema strategiju ni kako da vrati ovih prvih pola milijarde evra i sada vas molim da pustite sebi maštu na volju, zatvorite oči i zamislite kako će izgledati sledeća zima u Srbiji...
Dobro, sada otvorite oči.
Pred sobom imate jednog "buzdovana" koji je u komu bacio nekog Amera. Bravo Miladine! Tako se zove taj "šifonjer". Bravo Miladine, Srbine!
- A ko je Miladin Kovačević?
- Uzoran student, sportista.
- Koji je pobegao od suđenja?
- Kao i svaki savremeni srpski heroj.
- A kako je pobegao?
- Imao je saučesnike.
- Neke kriminalce?
- Pa sad... Kako se uzme.
- Pa kako se uzima?
- Obično u kešu.
- I gde je pobegao? Zna li se?
- U Srbiju. Gde drugo? Srbija je postala simbol otpora i pravdoljubivosti protiv tog trivijalnog novog društvenog poretka.
- Pa ko je uzeo taj keš?
- Pravo pitanje bi bilo "a ko nije?", mada verujem da je ipak neko izvisio.
- Možda narod?
- Narod i ne ulazi u kategoriju za uzimanje keša. Imaju banke, pa nek' uzimaju kredite.
- Keš kredite?
- I njih, između ostalog.
- I šta je sada sa tim studentom?
- Ništa, ruča u skupštinskoj kafani.
- Verovatno mu je sav keš otišao na korupciju, pa mora čovek da se hrani negde gde je jeftino...
- Moguće, a i vole ga političke partije.
- Sve partije?
- Naravno, pa bolje da on bude tema, nego ekonomska kriza za koju niko nije kriv.
- Pa ima logike... Glupo bi bilo da razgovaramo o krizi kada znamo da niko nije kriv za nju. Nego, šta se sad dešava sa tim Miladinom?
- Ništa specijalno, ne damo ga Amerima.
- I oni ništa?
- Ma kako ništa? Zamrzli su nam pomoć i neke račune naših firmi koje posluju u Americi.
- Pa šta ćemo sada da radimo?
- Sada ćemo da platimo otkup da mu se sudi u Srbiji.
- Koliki otkup?
- Milionče.
- Dinara?
- Ma daj bre, ko još u svetu zna uopšte šta je dinar. Milion dolara.
- Milion dolara za šamar?
- Da li je šamar ili koma, još ne znamo pouzdano.
- Pa dobro, tek je prošlo pola godine kako je to postalo afera...
- Tako je. Vidiš, oni vojnici što su ubijeni u Topčideru, još nemamo pojma kako su ubijeni, a prošlo je pet godina.
- Dobro, a što ga jednostavno ne vratimo nazad u Ameriku?
- A, pa to ne može po zakonu.
- A da mu izdamo dupli pasoš, to može?
- To je bila greška nekih tamo kojima se tamo negde za to i sudi.
- A zašto su mu oni izdali dupli pasoš?
- Zato što su dobri ljudi koji vole Srbiju.
- A jesi čuo za ono dvoje starih ljudi koji su umrli od zime i gladi pre neki dan?
- Čuo sam za to.
- A što njima nismo pomogli?
- Nismo znali da im je potrebna pomoć.
- Dobro, a da li se sećaš onog slučaja kada su onaj tip i devojka doživeli nesreću u Dominikanskoj republici, a država nije htela da pomogne tom dečku da transportuje telo svoje mrtve verenice do Srbije?
- E, sada me pitaš svašta. Ne sećam se toga! Uostalom, ovo je trebalo da bude državna tajna!
- A zašto?
- Zato.
- A šta misliš, hoće li osuditi Kovačevića u Srbiji?
- Pa to je na sudu da odluči.
- A nije ti malo čudno što je država sve učinila da mu se sudi ovde? Siguran si da će mu sud izreći pravu kaznu?
- Siguran sam.
- Neće biti državnih tajni, bekstva, duplih pasoša?
- Pa ovo je ipak pravna transparentna država.
Jel' da da je ovo smešno?
Meni nije. Čeka nas ozbiljna kriza i recesija, a ove bitange nam se smeju u lice i vređaju sav pošten svet koji plaća svoje račune, karte za prevoz, poreze...
Posts
