Počelo je, počelo. Evo neformalne preporuke ruskog rukovodioca NIS-om srpskoj vladi. Komanda je vrlo jasna: Kiril Kravčenko, direktor NIS-a, traži da gorivo poskupi, jer NIS i dalje posluje u minusu?! Taman sam hteo da napišem da ćemo sada malo sačekati odgovor "naših narodnih predstavnika", ali gorivo već poskupljuje za tri dinara. Ažurno, nema šta. Da je bilo tako ažurno sa sindikatima, neki radnici bi danas imali sve prste. Dakle, trešnjica na "raspad tortu" vlade Vojislava Koštunice i njegovog kohabitacionog partnera Borisa Lj. Tadića u obliku prodaje nacionalne naftne industrije polako počinje da uzima svoj neizbežni danak u krvi.
Takođe, u znak podrške novim robovlasnicima u našoj zemlji, Dušan Bajatović se zalaže za izgradnju gasnih elektrana. Suština je da Srbija izgradi elektrane za proizvodnju električne enrgije koje bi radile na ruski gas. Da li to znači da mi taj gas na koji rade gasne elektrane dobijamo za džabe ili moramo da ga platimo po tržišnoj ceni? Ako moramo da ga platimo, da li to znači da smo mi kao država istrošili sve druge prirodne resurse za proizvodnju struje? Ja mislim da nismo. Ako jedna Austrija ima preko 300 hidroelektrana, ne vidim zašto je Srbija zadovoljna sa desetak? Dakle, ono za šta se zalažu naši političari je po običaju pogubno po našu zemlju i naš narod.
Tužno je što je tako, ali kod nas zapravo ne postoji slobodan duh i odnos prema Srbiji kao prema slobodnoj zemlji. Sve naše političke opcije se ponašaju kao da smo mi u obavezi da budemo nečiji robovi. Jedni u druge upiru prstom, ali u suštini ih samo zanima da oni budu ti koje će gazde sa strane uposliti kao nastojnike u našem malom gulagu.
Tadićev vrh Demokratske stranke je postao generator sluđenosti ovog naroda kao svojevremeno Socijalistička partija Srbije. Svaka ideja i vizija su banalizovani, a ideja drugačije Srbije je potpuno kompromitovana na jedan duži period.
Primer koji sledi je sitnica, ali istovremeno i vrlo jasan pokazatelj trenutnog stanja: slogan DS za lokalne izbore na Voždovcu ("Šengene beli, Voždovac te želi") potcenjuje i degradira inteligenciju prosečnog glasača evropske opcije. Mi čak nemamo ni dvostranu primenu SSP-a, već samo priču o Belom šengenu koji ne možemo da dobijemo, jer "najbolji ministar" (Miloševićev mali od palube) Ivica Dačić nije u stanju da izdaje građanima biometrijske pasoše na vreme. Ovo je bukvalno šamar svima koji su odrobijali devedesete pod Miloševićem. I dok tako kompromitovana evropska opcija vređa glasače koji je podržavaju, sa druge strane celu zemlju gura u rusko ropstvo svakim svojim potezom.
Najveći problem je u tome što je takvo političko Frankenštajnovo čudovište uspelo da uvuče sve političke opcije u igru. Kohabitacija, konstruktivna opozicija, destruktivna opozicija - svi duvaju u isti rog. Neko za odbranu svog zločinca u Hagu, neko za novi džip od simpatizera, neko merka mesto premijera, neko samo štiti Miškovićevu kiparsku ofšor kompaniju Hemslade Trading Limited, neko će se oprati za sav haos koji je napravio... jedino će Srbija i dalje da se "kupusa", a narod da se smrzava i gladuje.
Takođe, u znak podrške novim robovlasnicima u našoj zemlji, Dušan Bajatović se zalaže za izgradnju gasnih elektrana. Suština je da Srbija izgradi elektrane za proizvodnju električne enrgije koje bi radile na ruski gas. Da li to znači da mi taj gas na koji rade gasne elektrane dobijamo za džabe ili moramo da ga platimo po tržišnoj ceni? Ako moramo da ga platimo, da li to znači da smo mi kao država istrošili sve druge prirodne resurse za proizvodnju struje? Ja mislim da nismo. Ako jedna Austrija ima preko 300 hidroelektrana, ne vidim zašto je Srbija zadovoljna sa desetak? Dakle, ono za šta se zalažu naši političari je po običaju pogubno po našu zemlju i naš narod.
Tužno je što je tako, ali kod nas zapravo ne postoji slobodan duh i odnos prema Srbiji kao prema slobodnoj zemlji. Sve naše političke opcije se ponašaju kao da smo mi u obavezi da budemo nečiji robovi. Jedni u druge upiru prstom, ali u suštini ih samo zanima da oni budu ti koje će gazde sa strane uposliti kao nastojnike u našem malom gulagu.
Tadićev vrh Demokratske stranke je postao generator sluđenosti ovog naroda kao svojevremeno Socijalistička partija Srbije. Svaka ideja i vizija su banalizovani, a ideja drugačije Srbije je potpuno kompromitovana na jedan duži period.
Primer koji sledi je sitnica, ali istovremeno i vrlo jasan pokazatelj trenutnog stanja: slogan DS za lokalne izbore na Voždovcu ("Šengene beli, Voždovac te želi") potcenjuje i degradira inteligenciju prosečnog glasača evropske opcije. Mi čak nemamo ni dvostranu primenu SSP-a, već samo priču o Belom šengenu koji ne možemo da dobijemo, jer "najbolji ministar" (Miloševićev mali od palube) Ivica Dačić nije u stanju da izdaje građanima biometrijske pasoše na vreme. Ovo je bukvalno šamar svima koji su odrobijali devedesete pod Miloševićem. I dok tako kompromitovana evropska opcija vređa glasače koji je podržavaju, sa druge strane celu zemlju gura u rusko ropstvo svakim svojim potezom.
Najveći problem je u tome što je takvo političko Frankenštajnovo čudovište uspelo da uvuče sve političke opcije u igru. Kohabitacija, konstruktivna opozicija, destruktivna opozicija - svi duvaju u isti rog. Neko za odbranu svog zločinca u Hagu, neko za novi džip od simpatizera, neko merka mesto premijera, neko samo štiti Miškovićevu kiparsku ofšor kompaniju Hemslade Trading Limited, neko će se oprati za sav haos koji je napravio... jedino će Srbija i dalje da se "kupusa", a narod da se smrzava i gladuje.
Posts
